Nova tehnologija omogućava praćenje ljudi putem Wi-Fi signala, čak i bez kamera ili pametnih uređaja

Uobičajena Wi-Fi, tehnologija koja nam svakodnevno omogućava bežičnu vezu na internetu, ima jednu osobinu koju većina ljudi ne primećuje — radio-talasi koje emituju ruteri ne nestaju kad prođu kroz prostor, već interaguju sa osobama i predmetima u okolini. Jedna studija pokazuje da se ta interakcija može iskoristiti na način koji predstavlja ozbiljan rizik za privatnost ljudi, čak i kada oni ne nose telefon ili drugi pametni uređaj sa sobom, navodi SciTechDaily.

Svaki Wi-Fi ruter emituje radio talase koji se prostiru kroz prostor i reflektuju od objekata na koje naiđu. Ta refleksija nosi informacije o obliku i kretanju tih objekata — slično kao svetlost koju opaža kamera, samo što se umesto svetlosti koriste radio talasi. Istraživači sa Tehnološkog instituta u Karslueu (KIT) demonstrirali su da se beleženjem tih signala i analizom načina na koji se menjaju u prisustvu ljudi može rekonstruisati slika okoline i osoba u njoj, bez ikakvog dodatnog senzora poput kamere.

Preporučujemo

U praksi to znači da jedan pasivni sistem koji „sluša“ Wi-Fi signal u okolini — bez slanja sopstvenog signala ili povezivanja sa mrežom — može da identifikuje osobe, čak i kad te osobe nemaju nijedan uređaj na sebi. To je bitno drugačije od dosadašnjih tehnologija praćenja, jer ne zahteva mobilni telefon, pametni sat ili bilo koji aktivni uređaj kod osobe.

Zamislite da prolazite pored kafića koji ima „Free Wi-Fi“. Iako ne koristite tu mrežu i nemate telefon, vaša prisutnost u prostoru utiče na način na koji Wi-Fi talasi putuju i reflektuju se. Uz dovoljno preciznu analizu tih promena, sistem može da prepozna da se neko pojavio i da kreira svojevrsnu „sliku“ te osobe. Ti obrasci signala mogu biti dovedeni do tačke u kojoj su dovoljno detaljni da služe kao identifikacioni podaci.

To znači da Wi-Fi može biti iskorišćen da funkcioniše kao nevidljivi sistem nadzora, koji snima i prepoznaje ljude bez upotrebe klasičnih kamera i bez njihovog znanja. Takav sistem može se koristiti za različite svrhe — od praćenja kretanja ljudi u javnom prostoru do prepoznavanja identiteta — bez ikakvog traga da se nadzor uopšte odvija.

Istraživači iz ove oblasti ističu da je ovakav način prepoznavanja — baziran na analizi radio talasa — potencijalni rizik za privatnost i slobode pojedinaca. Ako svaki Wi-Fi signal u okruženju može da posluži kao nevidljivi “senzor”, to otvara mogućnost da kompanije, države ili drugi akteri prate ljude bez njihove saglasnosti i bez jasnog pravnog okvira koji bi štitio osnovna prava.

Ne radi se više samo o tome da neko može da vidi šta radite kroz vaš telefon ili putem kamere. Sada postoji mogućnost da prostorna analiza radio talasa koristi informacije koje vi ne vidite i ne kontrolišete, ali koje su dovoljno specifične da dopuste praćenje ponašanja ili identiteta.

Nije svaki Wi-Fi signal sam po sebi aktivna pretnja. Istraživanje koje je pokrenulo ove zabrinutosti pokazuje da se određene metode mogu koristiti za rekonstrukciju slika i identifikaciju, ali to još nije standardna praksa u komercijalnim mrežama. Takođe, postoji i aktivan naučni rad na načinima kako da se ovakvi sistemski rizici umanje — kroz jačanje enkripcije, tehnike anonimizacije i druge zaštitne mehanizme.

Međutim, sama činjenica da tehnologija može da pretvori Wi-Fi signal u sredstvo nadzora bez klasičnih uređaja — i to bez ikakvog traga u prostoru — postavlja ozbiljna pitanja o tome kakva pravila i mere zaštite trebaju da postoje da bi se očuvala privatnost ljudi u digitalno umreženom svetu.

Ovakva otkrića otvaraju raspravu o tome kako društvo treba da reguliše nove tehnologije. Ako Wi-Fi talasi — koji su postali svakodnevni deo našeg života — mogu da se koriste na način koji omogućava nadzor bez znanja pojedinca, postavlja se pitanje:

• Da li pravni sistemi i propisi o privatnosti prate korak s tehnološkim razvojem?
• Da li standardi sigurnosti Wi-Fi protokola treba da se unaprede da bi se sprečila zloupotreba?
• Kako zaštititi pravo na privatnost u budućem digitalnom okruženju?

Ovo nije samo tehničko pitanje — već pitanje prava i sloboda u svetu gde signali koji nas okružuju mogu biti iskorišćeni za praćenje bez našeg znanja.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)