Lidar mapiranje iz vazduha može otkriti arheološke lokacije bez poštovanja prema starosedeocima

Zamislite avion kako juri nebom brzinom od više stotina kilometara na sat, šaljući milione laserskih pulseva u gustu tropsku šumu. Cilj je da se mapiraju hiljade kvadratnih kilometara, uključujući tlo ispod krošnji, veoma detaljno u roku od nekoliko dana.

Nekad naučna fantastika, aerolidar – detekcija i merenje daljine pomoću svetlosti – transformiše način na koji arheolozi mapiraju lokacije. Ovu tehniku mapiranja nazivaju revolucionarnom.

Preporučujemo

Međutim, kad se koristi za skeniranje starosedelačkih zemalja i drevnih ostataka, ova moćna tehnologija često promoviše problematičniju, ekstraktivniju agendu. Arheolozi su zabrinuti da ova tehnologija može oduzeti snagu i pretvoriti ljude u objekte, predstavljajući etičku dilemu za oblast arheologije.

Mračnija strana lidara

Lidar je tehnologija daljinske detekcije koja koristi svetlost za merenje udaljenosti. Vazduhoplovni sistemi ispaljuju milione laserskih pulseva u sekundi iz letelice u pokretu. Za arheologe je cilj da dovoljno tih pulseva prođe kroz prastore u šumskim krošnjama, odbije se od tla i vrati do laserskog izvora sa dovoljno energije da se izmeri koliko daleko su putovali. Istraživači zatim mogu koristiti kompjuterske programe za analizu podataka i kreiranje slika Zemljine površine.

Snaga ove tehnologije mapiranja dovela je do globalnog porasta istraživanja, a neki su čak pozivali na lasersko mapiranje celokupne Zemljine kopnene mase. Ipak, u celom uzbuđenju i medijskoj pompi, postoje važna etička pitanja koja su uglavnom bez odgovora.

Da bi brzo i vrlo detaljno mapirali regione, istraživačima je potrebna nacionalna, ali ne nužno i lokalna dozvola za izvođenje skeniranja iz vazduha. Slično kao što Gugl može da mapira vaš dom bez vašeg pristanka.

U arheologiji, pitanje je da li je prihvatljivo prikupljati podatke sa daljine kad istraživačima nije dozvoljen pristup samom terenu. Ratne zone su ekstremni slučajevi, ali postoje mnogi drugi razlozi zbog kojih istraživačima može biti zabranjeno da stupe na određenu lokaciju.

Na primer, mnogi starosedeoci Severne Amerike ne veruju arheolozima ili ne žele da proučavaju ostatke njihovih predaka. Isto važi i za mnoge starosedelačke grupe širom sveta. U ovim slučajevima, lasersko skeniranje iz vazduha bez pristanka lokalne zajednice ili potomaka postaje oblik nadzora, omogućavajući strancima da izvuku artefakte i prisvoje druge resurse, uključujući znanje o ostacima predaka. Ove zloupotrebe nisu nove; starosedelački narodi dugo žive sa njihovim posledicama.

Veoma poznat slučaj u Hondurasu ilustruje koliko lidar tehnologija može biti zabrinjavajuća. Godine 2015, novinar Daglas Preston je izazvao medijsku buru svojim izveštajem za National Geographic o arheološkom radu u regionu Moskitija u Hondurasu.

Pridruživši se istraživačkom timu koji je koristio lidar, tvrdio je da su istraživači otkrili „izgubljeni grad“, naširoko poznat u Hondurasu kao Sjudad Blanka ili Beli grad. Preston je opisao novomapirano naselje i okolnu oblast kao „udaljenu i nenaseljenu… jedva proučenu i praktično nepoznatu“.

Narod Miskito dugo živi u Moskitiji i oduvek zna za arheološke lokacije u svojoj postojbini. Putem takozvanog „sindroma Kristifora Kolumba“, takve priče o otkriću brišu prisustvo, znanje i delovanje starosedelaca, dok omogućavaju oduzimanje poseda.

Nakon medijske pompe, ekspedicija je, sa svim potrebnim dozvolama, odnela artefakte iz Moskitije. Predstavnici naroda Miskito zatražili su primenu međunarodnih sporazuma/dokumenata o zaštiti i konzervaciji. Međutim, čini se da su njihovi zahtevi uveliko zanemareni.

Moskitija je jedan primer globalnog problema. Kolonijalizam se malo promenio po izgledu, ali se nije završio – i starosedelački narodi se bore generacijama.

Danas su pozivi na pristanak i saradnju u istraživanju starosedelačkih zemalja i baštine sve glasniji, podržani okvirima kao što su Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima starosedelačkih naroda i Konvencija 169 Međunarodne organizacije rada.

Uprkos dilemama zbog lidarskog mapiranja iz vazduha, moguće je koristiti ovu tehnologiju na način koji promoviše učešće, autonomiju i dobrobit starosedelaca, kažu stručnjaci. U okviru arheološkog projekta Mensabak, istraživanje se obavlja u saradnji sa narodom Lakandon u Meksiku, gde su često neophodne brojne federalne dozvole.

Ono što lokalno stanovništvo štiti nije opredmećena priroda, već - iz njihove perspektive - živa, svesna šumu. Ovo područje se nalazi u komunalnom vlasništvu sratosedelaca po sporazumima sa meksičkom federalnom vladom.

Istraživači su sa lokalnom zajednicom razgovarali o potencijalnim koristima i rizicima bilo kakvog predloženog istraživanja, uključujući skeniranje iz vazduha. Mnogi članovi zajednice su rekli da vide vrednost u mapiranju šume i tla ispod krošnji. Lidar su videli kao način da zabeleže svoju teritoriju i čak promovišu odgovoran turizam.

Postojalo je izvesno oklevanje s obzirom na mogućnost povećane pljačke zbog medijske pažnje ili kad federalna vlada objavi neke podatke o mapiranju. Međutim, većina ljudi se osećala spremnom za tu mogućnost zahvaljujući decenijama iskustva u zaštiti svojih šuma. Na kraju je dobijen pristanak, ali je to proces u toku, pošto se dozvola može povući u bilo kom trenutku.

Korist mogu imati sve strane

Previše često arheolozi ostaju nesvesni – ili čak defanzivni – kad se suoče sa pitanjima pritiska na starosedeoce i pristanka na istraživanje. Međutim, moguć je još jedan put. Dobijanje kulturno osetljivog i informisanog pristanka mogla bi postati standardna praksa u istraživanju lidarom. Starosedelačke zajednice mogu postati aktivni saradnici umesto da se tretiraju kao pasivni objekti.

Vrhunska nauka se može uskladiti sa autonomijom i dobrobiti starosedelaca kad se zasniva na dijalogu, transparentnosti, poštovanju i pristanku.

Pravi izazov nije brže ili detaljnije mapiranje, već da se to uradi ispravno, humano i odgovornije prema ljudima čije zemlje i predački ostaci se proučavaju. Upotrebljen kako treba, lidar može pokrenuti pravu revoluciju, usklađujući zapadnu nauku i tehnologiju sa budućnošću starosedelaca.

(Telegraf Nauka/Conversation)