Digitalno VASKRSENJE je novi trend! AI „oživljava“ ljude, ali niko ne zna šta to znači ni za mrtve, ni za žive

U epizodi „Vraćam se odmah“ („Be Right Back“) serije „Crno ogledalo“ („Black Mirror“) prikazan je fenomen digitalnog vaskrsenja.

Nakon iznenadne smrti Eša Starmera (Donal Glison) njegova trudna devojka Marta (Hajli Atvel) počinje da se dopisuje sa veštačkom inteligencijom (AI) koja imitira njegov stil pisanja na društvenim mrežama. Vremenom se ta tehnologija menja i napreduje - omogućava joj da s njim razgovara telefonom, pa zatim i da razmenjuju video pozive. Na kraju dolazi i do svojevrsnog vaskrsenja – kompanija pravi androida koji izgleda i govori kao Eš.

Preporučujemo

Ova serija, koja se bavi mračnom stranom nove tehnologije, emitovana je još 2013. godine, ali nova studija objavljena u žurnalu New Media & Society pokazuje da se generativna veštačka inteligencija (AI) već koristi za „vaskrsenje“ mrtvih - ikona šou biznisa, političara i sagovornika ožalošćenih porodica.

Prateći slučajeve „vaskrsnuća“ pomoću AI, studija navodi da ova praksa nije samo emocionalno snažna; ona je etički eksplozivna jer glas, lice i životnu istoriju osobe pretvara u sirovinu koja se može iznova koristiti, piše Phys.org.

Bez pravila, pristanka i odgovornosti

AI vaskrsenje je važno je se može „dogoditi“ uz malo ili nimalo pristanka, bez jasnih pravila o vlasništvu ili odgovornosti. To stvara novu vrstu eksploatacije koju autori nazivaju „spektralni rad“ („avetinjski rad“). U ovom procesu, mrtvi postaju nevoljni izvor podataka i profita, dok su živi prepušteni snalaženju između zamagljenih granica sećanja i manipulacije, utehe i prisile, odavanja počasti i zloupotrebe.

Šta znači kada veštačka inteligencija natera mrtve da „ponovo govore“?

Od hologramskih koncerata davno preminulih pop zvezda do četbotova obučenih na porukama umrlih voljenih osoba, generativna AI ubrzano iscrtava nove granice između života i smrti. Nova studija Toma Divona, istraživača interneta i tehnologije sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, i prof. Kristijana Pencolda sa Univerziteta u Lajpcigu, nudi jedan od najobuhvatnijih uvida u ovu uznemirujuću oblast i postavlja hitna pitanja o pristanku, eksploataciji i moći u svetu u kojem mrtvi mogu biti digitalno vaskrsnuti.

U svom članku „Veštački oživeljeni: Istraživanje AI vaskrsenja i vidova spektralnog rada u postmortalnom društvu“, istraživači analiziraju više od 50 stvarnih slučajeva iz Sjedinjenih Država, Evrope, sa Bliskog istoka i iz Istočne Azije, u kojima se tehnologije AI koriste za rekreiranje glasova, lica i ličnosti preminulih ljudi.

Ono što ovu studiju izdvaja jesu njen obim i jasnost. Umesto da se fokusiraju na jednu tehnologiju ili viralan primer, istraživači su ispitali desetine slučajeva sa različitih kontinenata kako bi pokazali da AI vaskrsnuća već formiraju prepoznatljiv društveni obrazac.

Tri načina digitalnog vaskrsenja

Oni identifikuju tri različita načina na koja se mrtvi digitalno ponovo uvode u društvo - od spektakla sa poznatim ličnostima do političkih svedočenja i intimnih razgovora sa voljenima - i otkrivaju zajedničku osnovnu dinamiku: sve veću upotrebu mrtvih kao izvora podataka, glasa i lika koji se mogu ponovo koristiti i monetizovati, često bez pristanka. Ovo pokazuje koliko brzo eksperimentalna upotreba AI postaje normalizovana i zašto etički ulozi više nisu samo teorijski.

Studija identifikuje tri dominantna načina na koja se AI koristi za „ponovno prisustvo“ preminulih:

• Spektakularizacija – digitalno ponovno postavljanje poznatih ličnosti u svrhu zabave; obožavaoci sada mogu gledati „nove“ nastupe Vitni Hjuston ili Fredija Merkjurija, koje je generisala veštačka inteligencija i koji su postavljeni kao imerzivni spektakli;
• Sociopolitizacija – reanimacija žrtava nasilja ili nepravde u političke svrhe ili u svrhu komemoracije; u nekim slučajevima, personama mrtvih koje je generisala AI omogućeno je da svedoče, protestuju ili pričaju sopstvene priče posthumno;
• Mundanizacija – najintimniji i najbrže rastući vid, u kojem obični ljudi koriste četbotove ili sintetičke medije kako bi „razgovarali“ sa preminulim roditeljima, partnerima ili decom, održavajući odnose kroz svakodnevnu digitalnu interakciju.

Kroz sva tri vida, mrtvi se ne prizivaju samo radi sećanja; oni su primorani da rade.

Divon i Pencold uvode koncept „spektralnog rada“ ili „avetinjskog rada“ kako bi opisali ono što se dešava ispod površine. Sistemi AI se obučavaju na digitalnim ostacima mrtvih: fotografijama, video-snimcima, glasovnim zapisima, objavama na društvenim mrežama... Bez pristanka, ovi podaci se crpe, prepakuju i monetizuju, uz ogroman potencijal da budu upotrebljeni kao oružje.

Šta se dešava, pitaju se autori, kada figura poput Čarlija Kirka vaskrsne kako bi nastavila da širi svoju ideologiju, obraćajući se novoj publici nakon smrti, bez odgovornosti, konteksta ili mogućnosti odbijanja? Ili kada se lik žrtve reanimira kako bi iznova preživljavala traumu u političke, komercijalne ili obrazovne svrhe? U ovim slučajevima, AI vaskrsenje postaje alat za proširenje moći, ideologije i uticaja izvan granica samog života.

- Mrtvi su primorani da opsedaju sadašnjost - tvrde autori, služeći emocionalnim, političkim ili komercijalnim željama živih.

Ko odlučuje kako, kada i zašto se mrtvi vraćaju

Ovo postavlja teška pitanja: Ko poseduje pravo na glas nakon smrti? Može li se digitalni lik eksploatisati? I ko odlučuje o tome kako, kada i zašto se mrtvi vraćaju?

Studija smešta AI vaskrsenje u okvir onoga što sociolozi nazivaju „postmortalno društvo“ – ono koje ne poriče smrt, već sve više teži da je tehnološki prevaziđe. U ovom svetu, besmrtnost se više ne obećava isključivo kroz religiju, već kroz podatke, algoritme i platforme koje nude „digitalne zagrobne živote“.

Ipak, autori su jasni: AI ne pobeđuje smrt. Umesto toga, ona drži ljude u neizvesnom međustanju – niti su potpuno živi, niti su potpuno otišli, što se prilično dobro opisuje u već spomenutoj epizodi serije „Crno ogledalo“, gde „vaskrsli“ Eš, android, bivstvuje sakriven na tavanu.

Dok se generativna AI ubrzano razvija, Divon i Pencold upozoravaju da se društvo mora suočiti sa etičkim i pravnim posledicama sada, pre nego što digitalno vaskrsenje postane normalizovano i neregulisano.

- Ozbiljno razmišljanje o tome šta AI čini našem odnosu sa mrtvima ključno je za razumevanje onoga što ona čini živima – naveli su autori.

(Telegraf Nauka/Phys.org)