Ove sitne biljke pomažu forenzičarima u rešavanju zločina: Studija objasnila kako

Biljke poput mahovine retko privlače pažnju. Mnoge vrste nisu veće od trepavice i obično rastu blizu zemlje, u vlažnim i mračnim sredinama. Uprkos skromnom izgledu, ove biljke mogu da daju ključne dokaze u kriminalističkim istragama i da reše zločine. Forenzičari su se u to uverili iz prve ruke 2013, kada je od njih zatraženo da analiziraju sićušne fragmente mahovine kako bi pomogli u određivanju mesta gde je telo bilo zakopano, piše ScienceDaily.

To iskustvo je kasnije navelo tim da objavi studiju u žurnalu Forensic Sciences Research, objedinjujući poznate slučajeve u kojima su mahovine i srodne biljke igrale ulogu u rešavanju zločina.

Preporučujemo

- Našom studijom želeli smo da istaknemo značaj botaničkih dokaza, jer postoji velika verovatnoća da ih istražitelji jednostavno previde pošto ne znaju šta gledaju. Nadamo se da će naša studija pomoći da se pokaže koliko ove sićušne biljke mogu biti važne – rekao je Met fon Konrat, šef botaničkih zbirki u Prirodnjačkom muzeju Fild u Čikagu i vodeći autor rada.

Šta mahovinu čini tako korisnom u forenzici

Mahovine pripadaju grupi biljaka poznatih kao Bryophyta. Ove biljke spadaju u najjednostavnije na Zemlji i nemaju prave stabljike, listove, korenje, kao ni seme. Njihova struktura im omogućava da upijaju vodu i hranljive materije direktno iz svog okruženja. Ova sposobnost im pomaže da prežive u vlažnim, senovitim i močvarnim sredinama gde mnoge druge biljke teško opstaju.

Određene vrste su posebno osetljive na svoje okruženje i svaka teži da uspeva pod veoma specifičnim uslovima.

- Zato što su tako male, one imaju razne vrste mikrostaništa – čak i ako cela oblast deluje kao jedna vrsta staništa, one mogu pronaći mesto koje im odgovara u hladu, u krošnjama, ili čak rasti ispod trava. A različite vrste još manjih organizama mogu živeti na tim mahovinama, što može pružiti dodatne tragove. To znači da mahovine mogu biti dragocen alat za forenzičare koji žele da potvrde detalje o tome gde se zločin dogodio – rekao je Fon Konrat.

Pogled na 150 godina upotrebe mahovine u rešavanju zločina

Još 2024. godine Džena Merkel, tadašnja studentkinja master studija forenzike na Univerzitetu Džordž Vašington, započela je stažiranje kod Fon Konrata.

- Pomislio sam, zašto ne bismo istražili i napisali pregled o tome kako su briofite korišćene u forenzici? Pregledali smo naučnu literaturu unazad 150 godina da vidimo kako su ove biljke korišćene u istragama. Ispostavilo se da je odgovor: „Ne baš mnogo“ – rekao je Fon Konrat.

Najraniji dokumentovani slučaj koji su identifikovali datira iz 1929. godine. U tom slučaju, rast mahovine na skeletu u raspadanju pomogao je istražiteljima da procene koliko dugo je osoba bila mrtva. Od tada je prijavljeno najmanje deset dodatnih slučajeva u Finskoj, Švedskoj, Italiji, Kini i Sjedinjenim Državama. U svakom od njih, briofite su doprinele informacijama o vremenu, lokaciji ili okolnostima zločina.

Slučaj koji je sve promenio

Rad takođe uključuje prvi detaljan naučni izveštaj o slučaju na kojem su fon Konrat i nekoliko koautora radili pre više od deset godina.

Devojčicu Kejt 2011. ubio je njen otac, a njeno telo nije odmah pronađeno. Otac je policiji dao samo grubu predstavu o tome gde ju je zakopao u severnom Mičigenu. Istražitelji su takođe otkrili mikroskopske fragmente biljaka na njegovim cipelama. Fon Konrat je 2013. predvodio tim botaničara i volontera u istraživanju regiona, popisujući trave, drveće i mahovine u potrazi za lokacijom koja odgovara biljnom materijalu pronađenom na cipelama.

- U toj oblasti žive stotine vrsta mahovina i desetine vrsta trava i drveća. Ali na osnovu komadića mahovine, znali smo kakvu vrstu mikrostaništa tražimo – rekao je on.

Tim je suzio potragu sa sedam okruga na malu površinu od oko pet kvadratnih metara. Tokom policijskog ispitivanja, otac je kasnije potvrdio da je to bila tačna lokacija gde je sahranio svoju ćerku.

Zašto forenzička botanika zaslužuje više pažnje

Istraživači se nadaju da će njihov rad podstaći veću upotrebu briofita u kriminalističkim istragama i pomoći porodicama pogođenim nasiljem da pronađu mir i dobiju odgovore.

- Biljke, a posebno briofite, predstavljaju zanemaren, ali moćan izvor forenzičkih dokaza koji mogu pomoći istražiteljima da povežu ljude, mesta i događaje. Ovim radom želimo da podignemo svest o forenzičkoj botanici i podstaknemo organe reda da prepoznaju vrednost čak i najmanjih fragmenata biljaka tokom istraga – rekla je Merkelova.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)