Sve je bilo pogrešno: Nova studija srušila pretpostavke o razvoju i obrazovanju najvećih talenata

Izuzetni pojedinci pokreću inovacije i pomažu u rešavanju najvažnijih problema čovečanstva. Zbog toga je ključni interes svakog društva da razvija vrhunske stručnjake u različitim oblastima. Međutim, obrazovanje najtalentovanijih zasnovano je na pogrešnim premisama, pokazala je studija objavljena u žurnalu Science.

To je rezultat prvog međunarodnog, interdisciplinarnog istraživanja o razvoju vrhunskih talenata u nauci, klasičnoj muzici, šahu i sportu, saopštio je Rajnsko-falački tehnički univerzitet Kajzerslautern-Landau (RPTU).

Preporučujemo

Tradicionalna istraživanja darovitosti i stručnosti polaze od pretpostavke da su ključni faktori za postizanje izuzetnih rezultata rani uspeh u, na primer, školi, na koncertima ili sportskim takmičenjima, odgovarajuće sposobnosti poput inteligencije, motoričkih veština ili muzikalnosti i uz dugogodišnji trening u određenoj disciplini. Zbog toga programi za talente najčešće biraju najuspešnije mlade ljude i ubrzavaju njihov napredak kroz intenzivnu obuku. Ipak, to izgleda nije idealan način za podsticanje mladih talenata, otkrio je tim naučnika pod vođstvom Arnea Giliša, profesora sportskih nauka na RPTU.

Polazna tačka bila je ta da su se istraživanja darovitosti fokusirala na mlade i uspešne osobe, ali ne i na vrhunske pojedince u zenitu karijere. U fokusu su bili studenti, mladi sportisti i šahisti ili muzičari na konzevatorijumima. Zaključci tih studija dovedeni su u pitanje kada su pogledani dokazi rada vrhunskih sportista.

- Tradicionalna istraživanja darovitosti nisu dovoljno razmatrala pitanje kako su se svetski talenti, u godinama svog vrhunskog učinka, razvijali u ranom periodu života – rekao je Arne Giliš.

Njegova namera u ovom pregledu bila je da istraži razvoj ovih vrhunskih izvođača. U tu svrhu okupljen je međunarodni, interdisciplinarni istraživački tim koji je ponovo analizirao opsežne podatke iz mnogih originalnih studija. Ispitali su razvoj ukupno 34.839 vrhunskih talenata. Među njima su dobitnici Nobelove nagrade, osvajači olimpijskih medalja, najbolji svetski šahisti i najpoznatiji kompozitori klasične muzike. Na taj način je, po prvi put, sintetizovan razvoj vrhunskih svetskih izvođača u različitim disciplinama.

Ključno otkriće je da vrhunski talenti prolaze kroz drugačiji obrazac razvoja nego što su prethodna istraživanja pretpostavljala.

- Zajednički obrazac se pojavljuje u različitim disciplinama – rekao je Giliš.

On izdvaja tri ključna otkrića. Prvo je da nisu iste osobe najbolje u mladosti i u zrelom dobu. Drugo je da su oni sa svetskog vrha imali postepen razvoj u ranim godinama i da uglavnom nisu bili među najboljima u svojoj starosnoj grupi. Treće otkriće je da se oni koji su kasnije postigli vrhunske rezultate nisu rano specijalizovali za jednu disciplinu, već su se bavili različitim oblastima.

- Predlažemo tri hipoteze za diskusiju – rekao je Giliš.

Hipoteza o „traženju i podudaranju“ sugeriše da iskustva sa različitim disciplinama poboljšavaju šanse za pronalaženje optimalne discipline za sebe tokom godina. Hipoteza o „povećanom kapitalu učenja“ podrazumeva da raznovrsna iskustva učenja u različitim disciplinama povećavaju nečiji kapital znanja, što poboljšava kasnije kontinuirano učenje na najvišem nivou u određenoj oblasti. I hipoteza o „ograničenim rizicima“ sugeriše da multidisciplinarno angažovanje ublažava faktore koji ometaju karijeru, kao što su poremećen balans između rada i odmora, sagorevanje, zaglavljenost u disciplini koja više ne pričinjava zadovoljstvo ili povrede u psihomotornim disciplinama.

- Oni koji pronađu optimalnu disciplinu za sebe, razvijaju veći potencijal za dugoročno učenje i imaju smanjene rizike od faktora koji ometaju karijeru, imaju veće šanse da razviju vrhunske svetske rezultate – rekao je Giliš i dodao:

- Evo šta dokazi sugerišu: nemojte se prerano specijalizovati za samo jednu oblast. Ohrabrite mlade ljude i pružite im priliku da se bave različitim sferama interesovanja. I podstičite ih u dve ili tri discipline.

To mogu biti discipline koje nisu direktno povezane: na primer jezici i matematika ili geografija i filozofija, navodi se.

(Telegraf Nauka/RPTU)