Kako je nastao jezik?

Tim istraživača u novoj studiji u žurnalu Science dovodi u pitanje uobičajenu teoriju da jezik ima jedan jedini evolucioni koren. Umesto toga, oni pretpostavljaju da je naša sposobnost da komuniciramo evoluirala kroz interakciju biologije i kulture, kao i da i uključuje višestruke sposobnosti, od kojih svaka ima različitu evolucionu istroriju, piše EurekAlert!

Ovaj okvir objedinjuje otkrića iz različitih disciplina kako bi objasnio na koji način su se sposobnost učenja govora, razvoj gramatike i zajedničko značenje spojili i stvorili složenu komunikaciju.

Preporučujemo

Vekovima su se filozofi i naučnici trudili da shvate kako je nastao ljudski jezik. Jezik nas definiše kao vrstu, a njegovo poreklo je, ipak, i dalje misterija. Međunarodni tim od 10 stručnjaka iz različitih disciplina predstavio je jedinstveni okvir za za rešavanje ove zagonetke koristeći moćne nove metode i saznanja iz svojih naučnih oblasti.

- Naš cilj nije bio da ponudimo sopstveno, zasebno objašnjenje evolucije jezika. Već smo želeli da pokažemo kako višeslojne i biokulturne perspektive, u kombinaciji sa novim izvorima podataka, mogu baciti novo svetlo na stara pitanja – rekla je Inbal Arnon, prva autorka studije.

Autori naglašavaju da u potrazi za poreklom jezika nijedno pojedinačno objašnjenje nije dovoljno. Naprotiv, jezik je nastao kada su se različite biološke sposobnosti, poput sposobnosti reprodukovanja novih zvukova, prepoznavanja obrazaca i društvene saradnje, spojile sa kulturnim procesima prenošenja znanja među pojedincima (kako unutar jedne generacije, tako i među generacijama).

- Višeslojna priroda jezika može otežati njegovo proučavanje, ali istovremeno proširuje vidike za razumevanje njegovog evolucionog porekla. Umesto da tragamo za tom jednom posebnom pojavom koja izdvaja ljude, možemo identifikovati različite aspekte uključene u jezik i produktivno ih proučavati ne samo kod naše vrste, već i kod drugih životinja sa različitih grana evolucionog stabla – rekao je Sajmon Fišer.

Tim ističe, što je važno, da je napredak u proučavanju zastajao kada su discipline funkcionisale izolovano jedna od druge. Kako bi se krenulo napred, oni zagovaraju pristup koji integriše učenje, kulturu i biologiju, oslanjajući se na oblasti raznolike poput lingvistike, psihologije, komunikacije životinja, neuronauke i genetike. Kao jedna od najupečatljivijih osobina čovečanstva, jezik ostaje priča o povezivanju: biologije i kulture, različitih naučnih oblasti, kao i samih ljudi.

Kako bi svoj okvir, istraživači su analizirali tri aspekta čija uloga u nastanku jezika postaje jasnija kroz biokulturnu prizmu:

• Vokalno učenje: Ljudski govor zavisi od naše sposobnosti da naučimo da reprodukujemo vokalizacije drugih govornika. Čini se da je ova veština ograničena kod naših najbližih rođaka primata, ali se nezavisno pojavila na drugim mestima „drveta života“. Na primer, neke ptice, slepi miševi i kitovi su naročito vešti u vokalnom učenju. Genetski nalazi i nalazi o ponašanju u vezi sa ovim aspektom kod dalekih srodnih vrsta pomažu nam da razumemo specifične ljudske sposobnosti.
• Jezička struktura: Gramatika se kod naših predaka nije prosto pojavila preko noći. Nalazi iz stvarnih slučajeva nastanka znakovnog jezika, eksperimenti koji rekreiraju kulturnu evoluciju u laboratoriji, kao i istraživanja na pticama pevačicama i primatima, ističu važnost komunikacije i kulturnog prenosa – višekratne upotrebe i učenja od strane većeg broja pojedinaca kroz generacije - u oblikovanju strukture jezika. Ovaj aspekt pokazuje kako nastanak strukture podrazumeva spajanje bioloških, kognitivnih i kulturnih uslova, u specifičnoj kombinaciji koja je možda jedinstvena za ljude.
• Društveni temelji: Jezik se koristi u interakciji s drugim ljudima. Studije su pokazale važnost društvene interakcije za učenje ljudskog jezika, ali i za druge sisteme komunikacije koji se uče, poput ptičje pesme. Pored toga, ljudi imaju neobično snažan nagon za društvenim deljenjem informacija, što se retko viđa kod drugih životinja.

Biokulturne perspektive evolucije jezika rasvetljavaju jedinstvene i zajedničke karakteristike nastanka složene komunikacije, a takođe utiru put inovativnim istraživanjima učenja jezika, veštačke inteligencije i načina na koji se komunikacija narušava usled poremećaja.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)