Najstarije priče na svetu? Da li usmeno predanje starosedelaca Tasmanije opisuje događaje od pre 12.000 godina

Predstavala Palava iz 19. veka... Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Priče koje su starosedeoci Tasmanije pričali belim doseljenicima opisuju poplavu Basovog prolaza, što se dogodilo pre 12.000 godina, kaoi lokacije zvezda u to vreme, piše IFLScience. Usmenih predanja starosedelaca Tasmanije nema mnogo, retka su i slabo zabeležena, ali ove priče su verovatno najstarije poznate priče koje opisuju stvarne događaje, veruju naučnici Univerziteta u Melburnu.

Kada su britanski doseljenici stigli u Tasmaniju 1803, Palava, što je ime starosedelaca, živeli su u skoro potpunoj izolaciji otkako je krajem poslednjeg glacijalnog maksimuma preplavljen Basov prolaz, moreuz koji razdvaja Australiju i Tasmaniju. Osim toga, Palava su, posebno osetljivi na bolesti, pretrpeli jednu od najgorih kampanja istrebljenja domorodaca i uglavnom su ili ubijeni ili deportovani.

Džordž Avgustus Robinson dobio je zadatak da bude medijator između osvajača i zarobljenih. Iako nije bio antropolog, zabeležio je neke priče iz kulture čijem uništenju je doprineo. Robinsonove beleške sadrže priče o poplavi koja je odsekla Tasmaniju od Australije.

Kako se to dogodilo pre između 11.960 i 12.890 godina, to bi značilo da su priče prenošene preko između 400 i 600 generacija.

Na ovu tvrdnju antropolozi su dugo gledali sa skepsom, ali tim naučnika sa Univerziteta u Melburnu, koji je predvodio dr Duajn Hamaker, otkrio je nekoliko dokaza koji podržavaju teoriju da se kolektivno sećanje Palava proteže toliko dugo.

Osim toga, Robinson je zabeležio i priče o zvezdi koja se nije kretala, što ga je zbunilo jer se takva zvezda ne vidi sa južne hemisfere. Međutim, pre oko 12.000 godina to je moglo biti tačno jer se Kanopus ili alfa Pramca nalazila mnogo južnije na nebu.

Hamaker i njegove kolege pogledali su i beleške kvejkera Frensisa i En Mari Koton, koji su tvrdili da podržavaju Palave i beležili njihove priče. Njihovo potomak Džekson Koton rekonstruisao je njihovu mapu zvezd koja se poklapa sa izgledom neba pre 12.000 godina.

- Poplava Basovog prolaza bila je takva katastrofa da je zabeležena u pamćenju Palava. Unutrašnji deo Tasmanije nije gostoljubibv. Ljudi su živeli na zemljouzu i onda su gurnuti u Tasmaniju, što je dovelo do mnogo problema – rekao je Hamaker za IFLScience.

(Telegraf Nauka/IFLScience)