Da li je vreme za brigu? Uređaji za čitanje misli sada mogu da predvide i predsvesne misli

Nensi Smit je, pre nego što ju je saobraćajna nesreća 2008. ostavila paralizovanom od vrata naniže, uživala u sviranju klavira. Mnogo godina kasnije ona je ponovo počela da stvara muziku zahvaljujući implantatu koji snima i analizira njenu moždanu aktivnost.

Kada je zamislila da svira na klavijaturi na ekranu, njen uređaj koji spaja mozak i kompjuter (BCI) preveo je njene misli i začule su se jednostavne melodije poput „Twinkle, Twinkle, Little Star“.

Preporučujemo

Ali… Nensi je delovalo kao da klavir svira sam, piše Nature.

- Osećaj je bio kao da tasteri sami udaraju, bez mog razmišljanja o tome. Jednostavno je delovalo kao da [sistem] zna melodiju i da to radi sam od sebe – rekla je tad.

Nensin BCI sistem, ugrađen kao deo kliničkog ispitivanja, obučavan je na njenim moždanim signalima dok je ona zamišljala sviranje klavijature. To učenje omogućilo je sistemu da detektuje njenu nameru da svira stotinama milisekundi pre nego što bi ona svesno pokušala to da uradi, rekao je vođa ispitivanja Ričard Andersen, neuronaučnik sa Tehnološkog instituta Kalifornije (Caltech) u Pasadeni.

BCI uređaji

Smitova je jedna od oko 90 ljudi kojima su u protekle dve decenije ugrađeni BCI implantati radi upravljanja pomoćnim tehnologijama poput računara, robotskih ruku ili generatora sintetičkog glasa. Ovi dobrovoljci, paralizovani usled povreda kičmene moždine, moždanih udara ili neuromišićnih poremećaja, poput bolesti motornog neurona (amiotrofična lateralna skleroza), pokazali su kako se komandni signali za mišiće tela, snimljeni iz motornog korteksa mozga dok ljudi zamišljaju pokret, mogu dekodirati u komande za povezane uređaje.

Međutim, Nensi Smit, koja je preminula od raka 2023. godine, bila je među prvim dobrovoljcima kojima je ugrađen dodatni interfejs u posteriorni parijetalni korteks, deo mozga povezan sa rasuđivanjem, pažnjom i planiranjem. Andersen i njegov tim smatraju da će ovakvi „dvostruki“ BCI sistemi, hvatanjem korisnikovih namera i pred-motornog planiranja, poboljšati performanse protetičkih uređaja.

Andersenovo istraživanje takođe ilustruje potencijal BCI uređaja koji pristupaju područjima izvan motornog korteksa.

- Iznenađenje je bilo to što, kada uđemo u posteriorni parijetalni deo, možemo dobiti signale koji su mešavina informacija iz velikog broja područja. Postoji širok spektar stvari koje možemo dekodirati – rekao je Anderson.

Sposobnost ovih uređaja da pristupe aspektima najdubljeg unutrašnjeg života osobe, uključujući predvesne misli, podiže ulog kada je reč o zabrinutosti za očuvanje privatnosti neuralnih podataka. To takođe postavlja etička pitanja o tome kako bi neurotehnologije mogle oblikovati misli i postupke ljudi, posebno kada su uparene sa veštačkom inteligencijom (AI).

U međuvremenu, veštačka inteligencija poboljšava mogućnosti nosivih potrošačkih proizvoda koji snimaju signale izvan mozga. Etičari strahuju da bi ovi uređaji, ako ostanu neregulisani, mogli tehnološkim kompanijama dati pristup novim i preciznijim podacima o unutrašnjim reakcijama ljudi na onlajn i drugi sadržaj.

Povezivanje mozga i budućnost

Sad se postavlja pitanje kako rukovati informacijama koje su ranije bile nedostupne i kako ih koristiti.

- Povezivanje celog mozga biće budućnost – rekao je Tom Oksli, izvršni direktor kompanije Synchron, BCI kompanije iz Njujorka.

On predviđa da će želja za lečenjem psihijatrijskih stanja i drugih poremećaja mozga dovesti do istraživanja većeg broja moždanih regija. Usput će, dodaje on, AI nastaviti da poboljšava mogućnosti dekodiranja i menja način na koji ovi sistemi služe svojim korisnicima.

- To vas vodi do konačnog pitanja: kako da sve to bude bezbedno? – pita se.

Potrošački neurotehnološki proizvodi prikupljaju manje sofisticirane podatke od implantiranih BCI uređaja. Za razliku od implantiranih BCI, koji se oslanjaju na aktivaciju specifičnih grupa neurona, većina potrošačkih proizvoda oslanja se na elektroencefalografiju (EEG). Ona meri talase električne aktivnosti koji nastaju usled prosečnog okidanja ogromnih populacija neurona i koji se mogu detektovati na skalpu. Umesto da budu kreirani za što bolji snimak, potrošački uređaji su dizajnirani da budu stilizovani (kao elegantne trake za glavu) ili neprimetni (sa elektrodama skrivenim unutar slušalica ili setova za proširenu ili virtuelnu stvarnost).

Ipak, EEG može otkriti opšta stanja mozga, kao što su budnost, fokus, umor i nivo anksioznosti. Kompanije već nude setove slušalica i softver koji kupcima daju rezultate u realnom vremenu u vezi sa ovim stanjima, s namerom da im pomognu da poboljšaju sportske performanse, efikasnije meditiraju ili postanu produktivniji.

Veštačka inteligencija je pomogla da se signali puni šuma iz nesavršenih sistema za snimanje pretvore u pouzdane podatke, objašnjava Ramzes Alkaide, izvršni direktor kompanije Neurable, neurotehnološke firme iz Bostona, koja se specijalizuje za obradu EEG signala i prodaje slušalice za tu svrhu.

- Učinili smo da EEG ne bude toliko loš kao što je nekad bio. Sada se, u suštini, može koristiti u realnim životnim okruženjima – rekao je on.

AI i dekodiranje mentalnih procesa

Postoji široko rasprostranjeno očekivanje da će AI omogućiti dekodiranje dodatnih aspekata mentalnih procesa korisnika. Na primer, Marčelo Jenka, neuroetičar sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (Nemačka), kaže da EEG može detektovati male promene napona u mozgu koje se dešavaju stotinama milisekundi nakon što osoba percipira stimulus. Takvi signali bi mogli otkriti kako su pažnja i donošenje odluka osobe povezani sa tim specifičnim stimulusom.

Međutim, za razliku od BCI uređaja namenjenih kliničkoj upotrebi, koji podležu medicinskim propisima i zaštiti privatnosti, prostor potrošačkih BCI uređaja ima malo pravnog nadzora, kaže Dejvid Lireski, etičar sa Univerziteta u Oksfordu.

- Kada je reč o regulatornim standardima, tu je divlji zapad – rekao je on.

Jenka i njegove kolege 2018. su utvrdili da većina potrošačkih BCI uređaja ne koristi sigurne kanale za deljenje podataka niti primenjuje najsavremenije tehnologije za zaštitu privatnosti.

- Verujem da se to nije promenilo – rekao je Jenka. Štaviše, analiza politika podataka 30 potrošačkih neurotehnoloških kompanija iz 2024. godine³, koju je sprovela Fondacija za neuro-prava (Neurorights Foundation), neprofitna organizacija iz Njujorka, pokazala je da skoro sve imaju potpunu kontrolu nad podacima koje korisnici dostavljaju. To znači da većina firmi može koristiti informacije kako želi, uključujući i njihovu prodaju.

Kao odgovor na takvu zabrinutost, vlada Čilea i zakonodavci u četiri američke države doneli su zakone koji daju zaštićeni status direktnim snimcima bilo kog oblika nervne aktivnosti. Ali Jenka i Nita Farahani, etičarka sa Univerziteta Djuk u Daramu, strahuju da su takvi zakoni nedovoljni jer se fokusiraju na sirove podatke, a ne na zaključke koje kompanije mogu izvući kombinovanjem neuralnih informacija sa paralelnim tokovima digitalnih podataka. Zaključci o mentalnom zdravlju osobe, ili recimo o njenoj političkoj pripadnosti, i dalje bi mogli biti prodati trećim licima i korišćeni za diskriminaciju ili manipulaciju osobom.

Digitalni podaci

Dok njihov razvoj napreduje velikom brzinom, do sada nijedan implantirani BCI nije odobren za opštu kliničku upotrebu. Uređaj kompanije Synchron je najbliži klinici. Ovaj relativno jednostavan BCI omogućava korisnicima da biraju opcije na ekranu zamišljanjem pomeranja stopala. Budući da se ubacuje u krvni sud na površini motornog korteksa, ne zahteva neurohirurgiju. Pokazao se kao bezbedan, robustan i efikasan u početnim ispitivanjima, a Oksli kaže da Synchron pregovara o ključnom ispitivanju sa Američkom upravom za hranu i lekove (FDA) koje bi moglo dovesti do kliničkog odobrenja.

Neurotehnološka firma Ilona Maska, Neuralink, u Frimontu, hirurški je ugradila svoj složeniji uređaj u motorne kortekse najmanje 13 dobrovoljaca koji ga koriste, na primer, za igranje kompjuterskih igara i upravljanje robotskim rukama. Predstavnici kompanije kažu da se više od 10.000 ljudi prijavilo na liste čekanja za njihova klinička ispitivanja.

Oksli predviđa da će BCI podaci integrisani sa multimodalnim tokovima digitalnih podataka sve više moći da donose zaključke o unutrašnjim životima ljudi. Nakon procene tih podataka, BCI bi mogao da odgovori na misli i želje, potencijalno i podsvesne, na načine koji bi mogli usmeriti razmišljanje i ponašanje.

Šaneči je skeptična

- To nije magija - kaže ona naglašavajući da je ono što BCI može da detektuje i dekodira ograničeno podacima za obuku, koje je izazovno prikupiti.

(Telegraf Nauka/Nature)