Sumorno otkriće o životnom veku ljudi rođenih posle 1939: Dramatična promena trenda

Neverovatan produžetak očekivanog životnog veka viđen je u bogatim zemljama početkom 20. veka, ali je taj trend dramatično usporio, pokazala je međunarodna analiza koju je predvodio profesor sa Univerziteta Viskonsina u Medisonu. Otkriće sugeriše da nijedna generacija rođena posle 1939. neće imati prosežan životni vek od 100 godina, piše ScienceDaily.

Studiju, objavljenu u Proceedings of the National Academy of Sciences, sproveli su Hektor Pifare sa Univerziteta Viskonsina, Hose Andrade sa Instituta za demografska istraživanja Maks Plank i Karlo Đovani Kamarda sa španskog Nacionalnog instituta za proučavanje demografije.

Preporučujemo

Koristeći Human Mortality Database, veliku bazu podataka o smrtnosti, istraživači su analizirali podatke iz 23 zemlje sa visokim prihodima i niskom stopom smrtnosti koristeći šest nezavisnih metoda za predviđanje trendova.

- Nezaustavljivo povećanje očekivanog životnog veka koje smo postigli u prvoj polovini 20. veka izgleda da je fenomen koji verovatno nećemo ponovo dostići u doglednoj budućnosti. U odsustvu bilo kakvih većih otkrića koja značajno produžavaju ljudski život, očekivani životni vek i dalje ne bi odgovarao brzim povećanjima zabeleženim u ranom 20. veku, čak i ako se preživljavanje odraslih poboljša dvostruko brže nego što predviđamo – naveli su Pifare i Arolas.

Između 1900. i 1938. godine očekivani životni vek u bogatim državama porastao je za otprilike pet i po meseci po generaciji. Neko rođen 1900. godine mogao je očekivati da živi u proseku 62 godine, dok je osoba rođena 1938. godine mogla očekivati da dostigne oko 80 godina – to je dramatično poboljšanje za samo nekoliko decenija.

Međutim, za generacije rođene između 1939. i 2000. godine, napredak je usporio na oko dva i po do tri i po meseca po generaciji, u zavisnosti od korišćenog statističkog modela. Modeli za predviđanje smrtnosti – analitički alati koji predviđaju budući životni vek koristeći prošle i sadašnje podatke o smrtnosti – omogućili su istraživačima da projektuju više mogućih budućnosti za ljudsku dugovečnost.

- Predviđamo da oni rođeni 1980. neće živeti 100 godina u proseku, i nijedna od kohorti u našoj studiji neće dostići ovu prekretnicu. Ovaj pad je uglavnom posledica činjenice da su prošli talasi dugovečnosti bili vođeni izvanrednim poboljšanjima u preživljavanju u veoma mladom uzrastu – naveo je Andrade.

U ranom 20. veku, brzi padovi smrtnosti novorođenčadi - izazvani medicinskim inovacijama, poboljšanom sanitacijom i višim životnim standardima – značajno su povećali prosečan životni vek. Danas su stope smrtnosti novorođenčadi i dece u zemljama sa visokim prihodima već izuzetno niske, što znači da budući dobici moraju doći od poboljšanog preživljavanja u starijem uzrastu. Studija zaključuje da je malo verovatno da će takvi napredak odgovarati eksplozivnom tempu napretka postignutom pre jednog veka.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)