Da li zaista znate kako se vaš pas oseća? Novo istraživanje otkriva da ljudi često greše

Mnogi vlasnici pasa uvereni su da mogu prepoznati raspoloženje svog ljubimca, oslanjajući se na znakove poput mahanja repom, položaja ušiju ili izraza lica. Međutim, nova studija sugeriše da ljudi možda nisu tako precizni u tumačenju psećih emocija kao što misle. Istraživači su otkrili da percepcija psećih osećanja može biti značajno pogođena kontekstom u kojem se pas nalazi, što dovodi do potencijalnih grešaka u tumačenju njegovog raspoloženja, piše Science News.

Studiju je sprovela Holi Molinaro, naučnica sa Univerziteta Arizona Stejt, zajedno sa svojim timom. U okviru istraživanja, Molinaro je snimala interakcije svog oca sa njegovim psom Oliverom, 14-godišnjim mešancem poentera i bigla, u različitim situacijama. Pas je bio sniman u trenucima kada je doživljavao pozitivna iskustva, poput igre i pohvale, ali i u negativnim situacijama, kada je bio u blizini mačke ili kada je bio ukoren zbog nepoželjnog ponašanja.

Preporučujemo

Ovi snimci su potom prikazani grupi od 400 studenata, ali na dva različita načina: neki su gledali originalne, nemontirane snimke sa celokupnim kontekstom, dok su drugima prikazani snimci u kojima je Oliver bio izolovan na crnoj pozadini, bez ikakvog vidljivog okruženja.

Rezultati su bili iznenađujući – učesnici koji su gledali montirane snimke, bez konteksta, nisu mogli da prepoznaju da li je pas srećan ili tužan. Tek kada su gledali nemontirane snimke sa celokupnim okruženjem, mogli su tačno da procene emocionalno stanje psa.

Ovaj nalaz sugeriše da ljudi nisu toliko vešti u prepoznavanju psećih emocija na osnovu samog izraza ili govora tela, već se u velikoj meri oslanjaju na kontekst situacije u kojoj se pas nalazi.

U drugom eksperimentu, istraživači su otišli korak dalje kako bi testirali koliko kontekst može uticati na ljudsku percepciju psećih emocija. Grupi od 513 učesnika prikazani su montirani snimci u kojima je Oliver reagovao na pozitivne situacije u negativnom okruženju i obrnuto.

Na primer, Molinaro je izmenila video tako da izgleda kao da pas reaguje na igračku – što bi obično bila pozitivna situacija – dok je zapravo reagovao na usisivač, koji kod mnogih pasa izaziva strah. Obrnuto, pas je prikazan u situaciji koja deluje stresno, ali je zapravo bio u ugodnom okruženju.

Rezultati su pokazali da su učesnici, bez obzira na to šta je pas stvarno radio, tumačili njegovo emocionalno stanje na osnovu okruženja. - Bez obzira na to šta je pas radio, ako je situacija bila pozitivna, učesnici su ocenili da je pas srećan, a ako je bila negativna, smatrali su da je pas tužan - objašnjava Molinaro.

Ovi rezultati otkrivaju zanimljiv aspekt ljudske percepcije – ljudi nesvesno koriste kontekst kao glavni izvor informacija prilikom tumačenja psećeg raspoloženja, a ne ponašanje samog psa.

Iako studija pruža uvid u način na koji ljudi tumače pseće emocije, nije bez ograničenja. Kako ističe Zofija Viranji, istraživač pseće kognicije sa Univerziteta veterinarske medicine u Beču, teško je izvesti univerzalne zaključke iz istraživanja koje je obuhvatilo samo jednog psa.

- U suštini, zaključci koje mogu izvući iz ove studije nisu toliko o tome kako ljudi generalno čitaju pseće ponašanje, već kako čitaju ponašanje ovog konkretnog psa u datim situacijama - navodi Viranjijeva.

Još jedna zanimljivost je da nisu svi psi podjednako laki za „čitanje“. Oliver, koji je učestvovao u studiji, ima spuštene uši, što otežava ljudima da prepoznaju njegove emocionalne izraze. Prema Viranjijevoj, psi sa uspravnim, pokretljivijim ušima mogu biti lakši za interpretaciju, jer mogu izražavati emocije na vidljiviji način.

Ova studija može pomoći vlasnicima pasa da postanu svesni sopstvenih nesvesnih predrasuda kada pokušavaju da odgonetnu kako se njihov ljubimac oseća. Molinaro savetuje vlasnike da manje pažnje obraćaju na kontekst, a više na govor tela psa. Umesto da donose zaključke na osnovu spoljašnjih faktora, trebalo bi da obrate pažnju na suptilne znake u izrazu lica, držanju tela, pokretima repa i očima svog psa.

Iako su ljudi skloni tome da pseće emocije procenjuju kroz sopstvenu ljudsku prizmu, važno je razumeti da psi imaju svoj način izražavanja i da se njihova osećanja ne mogu uvek direktno uporediti sa ljudskim emocijama. Ova studija podseća nas da psi možda ne osećaju stvari onako kako mi mislimo da osećaju – i da je zaista potrebno bolje ih posmatrati kako bismo ih pravilno razumeli.

(Telegraf Nauka / Science News)