Mozak koristi „gradivne blokove“ za navigaciju u društvenim interakcijama
Naši mozgovi koriste osnovne „gradivne blokove“ informacija da bi pratili interakciju između ljudi, omogućavajući nam navigaciju u složenim društvenim interakcijama.
Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža su u novoj studiji skenirali mozgove učesnika koji su igrali jednostavnu igru sa saigračem i dva protivnika, da bi videli kako njihovi mozgovi prate informacije o grupi igrača.
Preporučujemo
Analiza genoma otkrila nešto neočekivano: Moderni ljudi vode poreklo ne od jedne, već od dve drevne vrste
Ima li života van Zemlje? Postojanje još neke tehnološke vrste je vrlo verovatno
Otkriveno je da umesto praćenja učinka svakog pojedinačnog igrača određeni delovi mozgova reaguju na određene obrasce interakcije, ili „gradivne blokove“ informacija koji se mogu kombinovati radi razumevanja šta se događa.
Ljudi su društvena bića sposobna da prate veoma složenu i fluidnu društvenu dinamiku, što zahteva ogromnu snagu mozga da bi se pamtili ne samo pojedinačni ljudi, već i razni odnosi između njih.
Da bi pratili grupne društvene interakcije u realnom vremenu, naši mozgovi moraju da koriste heuristiku – mentalne prečice koje pomažu ljudima da brzo odlučuju – u cilju sažimanja i pojednostavljivanja mnoštva informacija, sa sistemom koji minimizira složenost dok istovremeno omogućava fleksibilnost i detaljnost.
„Otkrili smo da naši mozgovi koriste skup osnovnih ‘gradivnih blokova’ koji predstavljaju fundamentalne aspekte društvenih interacija, omogućujući nam da brzo shvatimo nove i složene društvene situacije“, kažu naučnici.
Funkcionalnom magnetnom rezonancom je snimana moždana aktivnost 88 učesnika studije koji su igrali jednostavnu igru. Tokom snimanja, dat im je niz informacija o tome kakav učinak oni, njihovi partneri i njihovi protivnici postižu u igri, i trebalo je da pamte te informacije radi odgovora na pitanje poredeći učinke različitih igrača.
„Želeli smo da vidimo da li će naši mozgovi koristiti pojedinačni referentni okvir tako što određeni delovi mozga prate učinak svakog igrača posebno, ili sekvencijalni okvir prateći informacije u redosledu kojim stižu. Otkrili smo da ljudi zapravo koriste ona načina, ali su naši mozgovi sposobni da pojednostave sve te informacije u male blokove“, kažu istraživači.
Naučnici su uspeli da utvrde specifične obrasce aktivnosti u mozgu koji predstavljaju nekoliko specifičnih „gradivnih blokova“, od kojih svaki predstavlja neki obrazac interakcije između igrača.
Na primer, jedan gradivni blok je sadržao informacije o tome koliko su partneri uspešni u odnosu na drugi tim. Veća razlika u uspehu dva tima podudarala se sa povećanjem moždane aktivnosti u pogledu tog gradivnog bloka. Ovi specifični obrasci aktivnosti su pronađeni u prefrontalnom korteksu, koji je uključen u odlučivanje i društveno ponašanje.
Ovi fundamentalni gradivni blokovi izgleda predstavljaju obrasce interakcije koji su zajednički mnogim različitim situacijama.
„Dok razvijamo društvene veštine u životu, naši mozgovi verovatno uče specifične obrasce interakcija na koje nailazimo uvek iznova. Ti obrasci mogu postati ugrađeni u naše mozgove kao gradivni blokovi koji se sastavljaju i kombinuju u cilju konstrukcije našeg razumevanja bilo koje društvene situacije“, kažu istraživači.
(Telegraf Nauka/UCL)