Ovo su genetski modifikovani miševi, napravljeni da liče na mamute: Korak napred ili trik?

Kompanija „Colossal“, koja je prikupila stotine miliona dolara za „vaskrsenje“ runastog mamuta i ptice dodo, napravila je, kako kažu, veliki korak napred u svom poduhvatu – stvorili su runastog miša. Dok su mnogi hvalili zanimljivi eksperiment, drugi smatraju da je reč o nevažnom eksperimentu jer je, u suštini, tehnika poznata već decenijama.

Genetski modifikovani glodar ima niz mutacija sličnih runastom mamutu (Mammuthis primigenius), kao i promene koje menjaju rast dlake, saopštila je kompanija Colossal.

Preporučujemo

- Kolosalni runasti miš predstavlja značajan trenutak u našoj misiji – rekao je Ben Lem, koosnivač Colossal-a i izvršni direktor, u saopštenju.

Detalji eksperimenta opisani su u studiji postavljenoj na preprint server arXiv.

- Rad na mišu započeli smo u septembru 2024. Nismo znali da će biti ovako slatki – dodao je on za LiveScience.

Naučnici iz Colossal-a planiraju da „vaskrsnu“ runastog mamuta prvo editovanjem ćelija najbližih rođaka mamuta – azijskog slona ili Elephas maximus – kako bi napravili embrion koji bi bio hibrid dve vrste sa dužom dlakom i drugim karakteristikama mamuta. Pre toga, navodi LiveScience, oni moraju da testiraju modifikaciju važnih gena, pa su to radili na miševima, koje je lakše uzgojiti u laboratoriji.

Međutim, piše Nature, mnogi stručnjaci za genetiku mamuta i modifikaciju gena sumnjaju da runasti miš predstavlja bilo kakav napredak u bilo kom polju, a kamoli da je to značajan korak ka vaskrsenju životinja koje su poslednji put hodale zemljom pre oko 4.000 godina.

- Ovo je daleko i od pravljenja mamuta i od mamutskog miša. Ovo je samo miš sa nekim specijalnim genima – rekao je Stiven Rajzenberg, inženjer genoma na Institutu za evolucionu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu.

Miševi su samo nekolik meseci stari, pa naučnici nisu imali vremena da ispitaju kako mutacije utiču na njihovo zdravlje. Lem kaže da kompanija ne planira da razmnožava ili prodaje ove miševe. Ipak, za 3.500 dolara naučnici mogu da kupe gen nazvan runasti u Džeksonovoj laboratoriji u Bar Harboru, u Mejnu, gde su ovakve miševe uzgojili pre više od dve decenije.

- Demonstracija da promena otkrivena u genima mamuta može da utiče na biologiju miševa je koristan dokaz principa. To je veoma lepa vizuelizacija gde želite da stignete sa mamutima – rekao je z Nature Alfred Roka, genetičar populacije na Univerzitetu Ilinoisa Urbana-Šampejn.

(Telegraf Nauka / LiveScience / Nature)