Na Stanfordovoj listi najuticajnijih istraživača u svetu više od 110 je iz Srbije

Američki Univerzitet Stanford objavio je najnoviju listu najuticajnijih istraživača u svetu na kojoj se našlo više od 110 istraživača iz Srbije, a Univerzitet u Beogradu tim povodom danas je saopštio da ti rezultati doprinose ugledu srpske nauke.

U ovogodišnjem izdanju liste najuticajnijih istraživača, među naučnicima zaposlenim na Univerzitetu u Beogradu najbolje rangirani su Dragan Pamučar, Miroslav Dramićanin, Milan Janić, Petar Seferović, Gordana Ćirić-Marjanović i drugi.

Preporučujemo

- Čestitamo svim naučnicima, istraživačima i profesorima koji su postigli izuzetne rezultate i doprineli ugledu našeg Univerziteta i srpske nauke - navodi se u saopštenju prorektora za nauku Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimira Cvetkovića.

Na ovoj listi, koju svake godine objavljuju američki Univerzitet Stanford i međunarodni akademski izdavač Elzevir, u izdanju iz 2025. godine nalaze se, pored naučnika sa Univerziteta u Beogradu i naučnici iz cele Srbije. Reč je o listi na kojoj su istraživači rangirani po rezultatima koje su ostvarili u celoj karijeri i tu su, pored aktivnih, i preminuli naučnici, budući da se njihovi radovi i danas citiraju.

Naučnici su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti. Metodologija rangiranja zasnovana je na kompozitnom kriterijumu.

Navode da je lista napravljena korišćenjem podataka iz baze Scopus i zasniva se na indikatoru koji obuhvata šest metrika citiranja: ukupan broj citata, Hiršov h-indeks, Šrajberov hm-indeks (prilagođen u odnosu na koautorstva), broj citata radova gde je naučnik jedini autor, broj citata radova kao prvog ili jedinog autora, i broj citata radova kao jedinog, prvog ili poslednjeg autora.

Ukazuju da su rangiranja naučnih rezultata uvek osetljiva i složena i da u korišćenoj metodologiji sam broj publikacija ne utiče na kompozitni indikator i konačni plasman.

- Uticaj naučnika može biti postignut i sa veoma malim brojem radova, pa čak i sa samo jednim ili dva publikovana rada, a da ipak budu uključeni u listu. Suprotno tome, naučnici sa izuzetno velikim brojem publikacija mogu, ali ne moraju biti rangirani visoko, jer veliki broj radova može biti posledica i produktivnosti, ali i manipulativnih praksi. Uz to, važno je istaći da prisustvo na listi ne znači automatski i da je naučnik izvrstan, kao što odsustvo sa liste ne znači da naučnik nije vredan ili da ne proizvodi kvalitetan rad - navode u saopštenju.

Dodaju da je lista statistički presek zasnovan na citatima, a bibliometrijski podaci imaju svoja ograničenja i ne mogu u potpunosti da odraze sve aspekte naučnog doprinosa.

(Telegraf Nauka/Tanjug)