Intervju: Dr Danica Pavlović za Telegraf Nauku o najvažnijim projektima, istraživanjima, značaju nauke...

Dr Danica Pavlović... FOTO: Željko Kovačević

Dr Danica Pavlović vođa je projektnog tima sa Instituta za fiziku u Beogradu koji je osmislio i uspešno napravio isplativu termalnu kameru inspirisanu nanostrukturama insekata u okviru međunarodnog programa „Nauka za mir i bezbednost“.

Preporučujemo

Međutim, taj uspeh nije jedini u karijeri ove mlade naučnice koja se bavi fotonikom. Koautor je tri objavljena međunarodna patenta, jedan je od inovatora „Teslagram“ tehnologije za zaštitu od falsifikovanja, dobitnica priznanja „Za žene u nauci“…

Dr Danica Pavlović u intervjuu za Telegraf Nauku govori o razvoju termalne kamere, njenom značaju, priznanjima, istraživanjima, stanju nauke u Srbiji...

• Upravo je predstavljena termalna kamera koju ste razvili Vi i tim sa Instituta za fiziku i to inspirisani nanostrukturama insekata. Kako biste ukratko opisali taj projekat?

- Projekat je rezultat udružene saradnje naučnika Instituta za fiziku u Beogradu i Instituta za fiziku u Zagrebu. Cilj projekta je bio da se osmisli i izradi termalna kamera koja će biti jeftinija od komercijalno dostupnih, a zahvaljujući isplativijoj tehnologiji izrade i povoljnijim i dostupnijim elementima od kojih je sačinjena, poput optike za mobilne telefone. Osim toga, kamera je minijaturizovana, a njene performanse su se pokazale boljim od komercijalnih kamera. Ono što je čini neobičnom i inovativnom je to što je detekcioni sistem baziran na strukturama iz prirode, mikroskopskim ljuspicama sa tela insekata, i strukturama koje smo mi napravili u laboratoriji po uzoru na ove prirodne.

• Zašto je razvoj „low cost“ termalnih kamera važan i kako ste dobili ideju da baš na njima radite?

- Ideju smo dobili prilikom jednog od naših eksperimenata gde smo uočili da se ljuspice na krilima leptira pomeraju i trepere kada ih ozračimo infracrvenim zračenjem. Ti pomeraji su proporcionalni intenzitetu zračenja. Ovaj fenomen u fizici je poznat pod nazivom fotoforeza, a ove, izuzetno male pomeraje, mi smo u stanju da detektujemo tehnikom koja se zove holografija. Na ovome je baziran osnovi princip rada kamere, gde su pojedinačne ljuspice zapravo njeni pikseli. Termalne kamere su jako važne za monitoring i rešenje različitih bezbednosnih pitanja poput detekcije slabo uočljivih ciljeva, nelegalne trgovine, kontrole bolesti, a na osnovu snimanja i analize termalnog otiska. Takve kamere su vrlo skupe zbog skupe tehnologije izrade, stoga bi jedna ovakva alternativna „low cost“ kamera bila od velikog značaja za ekonomski slabije razvijene zemlje, u kojima su visoko tehnološke mikro i nano tehnologije nedostupne, a proizvodi takvih tehnologija teško dostupni. Često se ovakve kamere kače na dronove, da bi se vršio monitoring većih razmera, poput praćenja kvaliteta i stanja useva. Povoljnije i praktičnije zbog manjih dimenzija, kamere poput naše, učiniće ovakav monitoring finansijski isplativijim.

FOTO: Željko Kovačević

• Projekat je deo međunarodnog programa „Nauka za mir i bezbednost“, a učestvovali ste i u drugim međunarodnim programima. Koliko su takvi programi važni za Vaš lični razvoj, ali i za razvoj nauke u Srbiji uopšte?

- Ovakvi projekti su jako važni jer nam obezbeđuju osnovna sredstva za rad, odnosno novac kojim ćemo finansirati svoja istraživanja, kupiti neophodnu opremu i materijale za eksperimente. Osim toga, međunarodni projekti su važni za uspostavljanje saradnje sa kolegama iz inostranstva, koji imaju daleko bolje uslove za istraživanje. Time nam se otvaraju prilike za kraće ili duže istraživačke boravke za učenje i usavršavanje u najboljim evropskim i svetskim naučnim centrima.

• Pre tri godine dobili ste stipendiju „Za žene u nauci“. Koliko su ovakva priznanja značajna i koliko Vas guraju napred, da dalje istražujete i usavršavate se?

- Takva priznanja su veoma značajana, naročito za mlade ljude, na početku svojih karijera. Stipendija je za mene bila potvrda da je moj rad prepoznat i priznat od strane šire naučne zajednice što vam govori da ste na dobrom putu i daje dodatnu motivaciju za dalji napredak. Bilo bi sjajno da imamo vise društveno odgovornih kompanija, poput Loreala, koji će na sličan način podržavati razvoj nauke u Srbiji i podsticati mlade ljude da se bave naukom.

• Šta smatrate svojim najvećim naučnim dostignućima?

- Rano je za priču o najvećim naučnim dostignućima. Ja sam na početku svoje naučne karijere i o tome možemo pričati u nadolazećim godinama. No, svako merenje zabeleženo u laboratoriji, svaka dokazana hipoteza, objavljen naučni rad su uspesi za sebe. Malim koracima do velikih rezultata.

• Kako ste se opredelili za bavljenje naukom?

- Nauka se opredelila za mene. Od malih nogu sam volela prirodu i bila radoznali istraživač. Ljudi oko mene, od porodice preko nastavnika i profesora su to prepoznali i usmerili me na put nauke. Moje je bilo da sledim svoje snove i ambicije i da trudom i zalaganjem beležim dobre rezultate.

• Kako ste od biologije stigli do Instituta za fiziku i Laboratorije za biofotoniku?

- Svet oko nas, priroda i život ne poznaju podele na naučne discipline. Da bismo ih dokučili moramo prići sa različitih strana i ujediniti znanja. Prirodne nauke poput biologije, fizike i hemije, kako im samo ime kaže, izučavaju prirodu i sjajno dopunjuju jedna drugu. U sprezi ovih nauka nastaju najbolji rezultati. Takođe, gotovo sva tehnološka dostignuća su svoju inspiraciju našla u prirodi. Zato je multidisciplinarni pristup u istraživanjima od velike važnosti za dalji razvoj i napredak čovečanstva.

• Koliko su bavljenje naukom i popularizacija nauke i naučnog mišljenja važni danas, kada se postignuti napredak uzima zdravo za gotovo, a sve se glasnije čuju antinaučni stavovi?

- Pravo pitanje, a gorak odgovor. Ja sam zaista neko ko živi nauku, ko promoviše nauku na svakom koraku i smatram da je promocija nauke promocija pravih vrednosti, obrazovanja, rada, truda. Ali danas kada čujemo da će se već male plate naučnika smanjiti, a troškovi života su svakim danom sve skuplji… Kada znate da najveći broj mladih naučnika nema rešeno pitanje krova nad glavom, niti ima mogućnost da ga reši… Kada znate da sve veći broj istih tih mladih ljudi odlazi u inostranstvo a da se ovde daje pažnja i prostor ljudima koji promovišu nerad, nekulturu, neobrazovanost, vulgarnost, nasilje… onda se pitate da li se zaista trud, rad, obrazovanje i postignuća uzimaju zdravo za gotovo?! Šta ćemo reći deci i omladini, koju im poruku time šaljemo i kuda idemo kao društvo?

(Telegraf Nauka)