Da li je Mocart ovako izgledao? Rekonstrukcija lica urađena po lobanji iz Mocarteuma
Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791) jedan je od najvećih kompozitora u istoriji. I njegov život, i njegovu smrt pratile su različite kontroverze, pa ne čudi što one nisu zaobišle i navodnu Mocartovu lobanju koja se čuva u Mocarteumu u Salcburgu.
Međunarodni tim istraživača uradio je forenzičku aproksimaciju lica na osnovu te lobanje, tj. predstavili su nam mogući izgled slavnog kompozitora. Naravno, pod uslovom da je lobanja iz Mocarteuma autentična.
Preporučujemo
Bazdi kao crkotina, ali stotine ljudi došle da gledaju cvet leš dok ispušta jeziv smrad
Aboridžinski štapovi sa porukama predstavljaju fascinantan uvid u složen sistem pisane komunikacije
- Prema jednoj verziji priče o lobanji, koja se najčešće prihvata, dvojica pogrebnika bila su prisutna na Mocartovoj sahrani, a jedan od njih, Jozef Rotmajer, obeležio je mesto groba. Godinama kasnije, kada je prostor raščišćen za nove grobove, pogrebnik je uzeo lobanju i sačuvao je. Kasnije je tu lobanju predao svom nasledniku Jozef Radšorpfu, a ovaj ju je predao muzičaru Jakobu Hirtlu (1799-1868). Kada je Hirtl preminuo, lobanju je dobio njegov brat, anatomista Jozef Hirtl (1810-1894). Od 1895. do 1900. nije se znalo šta se desilo sa njom, a 1901. Jozef Šofel (1832-1910), kustos Hirtlove zadužbine, proglasio je da je lobanja koja je misteriozno nestala pronađena u jednoj od zgrada. Lobanja je zatim 1902. donirana Mocarteumu u Salcburgu – navodi se u radu koji potpisuju Cicero Moraes, Jiri Šindelar, Majkl E. Habič, Luka Sineo, Tijago Beaini, Elena Varoto i Frančesko Marija Galasi.
Kako dodaju autori, postoji više kontroverzi oko autentičnosti Mocartove lobanje, a jedan od njih je razlika u broju zuba. Primera radi, lobanja iz Mocarteuma ima 11 zuba, a opis pisca i pesnika Ludviga Avgusta Frankla (1810-1894) govore o 7 zuba dok je bila u posedu Hirtla. Lobanja je analizirana više puta i neki naučnici su zaključivali da je autentična, a drugi da nije.
- Naša studija je nezavisna i nema nikakve veze sa institucijom koja čuva ostatke Volfganga Amadeusa Mocarta, niti sa univerzitetima i institucijama koje su je ranije proučavala. Motivacija za naš članak je stvaranje didaktičkog materijala koji objašnjava tehniku aproksimacije lica, testiranjem mogućnosti rekonstrukcije lica korišćenjem podataka koji su originalno bili dostupni u novinskim člancima, onlajn medijima, knjigama i akademskim žurnalima – naveli su istraživači.
Oni su dobili 6 slika – 3 su objektivne verzije, crno-bele jer ne postoje informacije o boji kože, i sa zatvorenim očima, jer oblik i boja očiju nisu poznati, kao i bez kose, brkova i brade, a 3 su verzije sa subjektivnim i umetničkim elementima. Subjektivnije verzije dobijene su, dodaju, pomoću ručne obrade, ali i primenom veštačke inteligencije (AI).
(Telegraf Nauka)