Uticaj hormonske terapije u menopauzi na mozak: Potreba za individualnim pristupom

Novo istraživanje ukazuje na složene efekte hormonske terapije na zdravlje mozga kod žena koje prolaze kroz menopauzu, pri čemu faktori poput starosti, trajanja terapije i hirurške istorije igraju ključne uloge

Hormonska terapija u menopauzi (HTM) je široko korišćena metoda za ublažavanje simptoma menopauze, kao što su valunzi, promene raspoloženja i kognitivni pad. Iako se često veruje da HTM ima neuroprotektivne efekte, nedosledni rezultati iz prethodnih istraživanja postavljaju važna pitanja o njenom pravom uticaju na zdravlje mozga, piše  Neuroscience news.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu eLife, nudi dodatne uvide u to kako HTM može uticati na mozak žena, ističući nužnost personalizovanog pristupa prilikom njenog korišćenja. Istraživanje, koje uključuje veliki broj žena iz Ujedinjenog Kraljevstva, analiziralo je efekte različitih faktora, uključujući godine u kojima je terapija poslednji put korišćena, trajanje upotrebe, kao i hiruršku istoriju korisnica.

Preporučujemo

Istraživači su koristili podatke iz UK Biobanke, baze koja sadrži deidentifikovane genetske, zdravstvene i životne informacije velikog broja stanovnika. Analiza je obuhvatila skoro 20.000 žena koje su prošle kroz snimanje mozga magnetnom rezonancom i koje su bile trenutni, bivši ili nikada nisu koristile HTM. S obzirom na to da mnoge žene tokom menopauze pate od neuroloških simptoma, ovo istraživanje je posebno važno za bolje razumevanje eventualnih veza između HTM-a i zdravlja mozga.

Glavna autorka istraživanja, Klaudija Bart iz Diakonhjemet bolnice u Norveškoj, naglašava da kombinacija vremena početka i prestanka korišćenja terapije, formulacije leka i načina primene mogu imati ključnu ulogu u efikasnosti HTM-a na zdravlje mozga.

- Mešoviti nalazi iz prethodnih istraživanja postavljaju pitanje da li ovi faktori zajedno mogu odrediti efikasnost HTM-a - navodi Bart.

Istraživanje je pokazalo da trenutni korisnici HTM-a imaju u proseku veću razliku između hronološke starosti i starosti mozga, tj. njihov mozak je prosečno bio stariji nego što bi se očekivalo za njihove godine. Osim toga, trenutni korisnici HTM-a su imali manje volumene hipokampusa, regije mozga ključne za pamćenje i učenje. Interesantno je da bivši korisnici nisu pokazali slične promene u poređenju sa ženama koje nikada nisu koristile HTM. Ova razlika ukazuje na to da aktivna upotreba HTM-a može imati specifičan uticaj na strukturu mozga.

- Naši rezultati su donekle zbunjujući. Dok trenutni korisnici pokazuju promene u starosti mozga i strukturi hipokampusa, bivši korisnici nemaju ovakve razlike u poređenju sa ženama koje nikada nisu koristile HTM. Ovi nalazi otvaraju pitanje o mogućem kratkoročnom efektu HTM-a koji nije prisutan nakon prestanka korišćenja terapije - kaže Bart.

Zanimljiv podatak iz studije je da su žene koje su koristile HTM duže ili su poslednji put koristile terapiju u starijim godinama imale veće razlike u starosti mozga i manje volumene hipokampusa. Ovi rezultati sugerišu da dužina trajanja i vreme poslednje upotrebe terapije imaju ključnu ulogu u efektima HTM-a na mozak.

- Ovi nalazi naglašavaju da duža upotreba HTM-a i upotreba u kasnijim godinama menopauze mogu dodatno uticati na zdravlje mozga - dodaje Bart.

Zanimljivo, žene koje su na HTM-u i imale su operaciju uklanjanja materice i/ili jajnika pokazale su manju razliku u starosti mozga u poređenju sa ženama koje su koristile HTM bez iste hirurške istorije. Ovo otkriće otvara novo pitanje: da li određene hirurške intervencije mogu uticati na način na koji HTM utiče na zdravlje mozga?

Istraživanje je takođe procenilo da li gen APOE ε4, koji se povezuje sa rizikom od Alchajmerove bolesti, ima uticaj na rezultate kod korisnika HTM-a. Rezultati su pokazali da nije bilo značajnih interakcija između gena i varijabli vezanih za HTM. Takođe, neočekivano, nije pronađena razlika u efektima između različitih formulacija HTM-a, bez obzira na to da li je bio sintetički ili bioidentičan, ili je uziman u obliku pilule ili flastera.

Autori istraživanja zaključuju da ovi nalazi sugerišu složene odnose između korišćenja HTM-a i zdravlja mozga, ali naglašavaju da su efekti uglavnom umereni i zahtevaju dalju analizu.

- Naši rezultati ukazuju na suptilne, ali složene efekte HTM-a na zdravlje mozga, koji se razlikuju u zavisnosti od individualnih faktora - kaže Bart.

Autorka, En Mari de Lange iz Univerzitetske bolnice Lozane, dodaje da je ovo poprečno istraživanje, što znači da ne može utvrditi uzročno-posledične veze.

- Buduća istraživanja koja će mapirati dugoročne efekte HTM-a na zdravlje mozga su od presudnog značaja kako bi se omogućilo bolje razumevanje individualnih rizika i koristi za žene širom sveta - ističe ona.

Ovi nalazi sugerišu da potreba za HTM-om može ukazivati na specifične neurološke promene tokom menopauze koje se kasnije stabilizuju. Iako je HTM popularna terapija za ublažavanje simptoma menopauze, ovo istraživanje naglašava da efekti na zdravlje mozga zavise od mnogo faktora, kao što su trajanje upotrebe, godine korisnika i eventualne hirurške intervencije.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)