Ovo je urađeno prvi put: Tkivo hipofize uzgajano od ljudskih matičnih ćelija, pa uspešno presađeno primatu

Istraživači u Japanu su presadili tkivo hipofize uzgajano iz ljudskih matičnih ćelija u primata kojem je hipofiza hirurški uklonjena. Ovom ksenotransplantacijom, prvom ovog tipa, oni su uspešno obnovili ključne hormonske signale, saopštio je Univerzitet u Nagoji.

Tim predvođen istraživačima sa ovog univerziteta pokazao je da isti metod funkcioniše kod miševa tokom dužeg vremenskog perioda.

Preporučujemo

Ovo je prvi put da je dokazano da ljudske ćelije hipofize uzgajane u laboratoriji funkcionišu i preživljavaju nakon transplantacije kod primata. Studija, objavljena u žurnalu Stem Cell Research & Therapy, može ponuditi novi put za lečenje doživotnih hormonskih poremećaja.

Hipofiza kontroliše hormone stresa, rasta i metabolizma. Kada je oštećena ili uklonjena, pacijenti se oslanjaju na svakodnevne hormonske tablete koje ne imitiraju precizno prirodne fluktuacije u telu. Ova studija je testirala da li se hipofizno tkivo uzgajano u laboratoriji može presaditi kako bi se hormoni proizvodili prirodnim putem.

Hipofiza oslobađa hormone u krvotok. Jedan od njih je ACTH, adrenokortikotropni hormon, koji signalizira nadbubrežnim žlezdama da oslobode kortizol. Kortizol pomaže telu da upravlja stresom, krvnim pritiskom i šećerom u krvi. Kada hipofiza otkaže, pacijenti gube taj signal, što dovodi do stanja koje se naziva hipopituitarizam.

Bez dovoljno ACTH-a, telo se bori da odgovori na stres, što može postati opasno. Svakodnevne hormonske tablete tokom celog života su standardni tretman, ali te tablete ne mogu u potpunosti da odgovore na promenljive potrebe tela, jer se potražnja za kortizolom menja u zavisnosti od stresa i doba dana. Kao rezultat toga, pacijenti se suočavaju sa većim rizikom od iznenadne smrti.

Da bi pronašli bolju opciju, istraživači su se okrenuli matičnim ćelijama. Od ljudskih matičnih ćelija uzgajali su male, laboratorijski stvorene mase tkiva koje mogu delovati kao mini-organi, poznate kao organoidi. Organoidi su sadržali ćelije koje proizvode ACTH. Tim je prvo testirao tkivo na miševima kojima su uklonjene hipofize.

– Organoidi su presađeni odmah ispod kože, u masno ili mišićno tkivo. Proizvodili su ACTH više od šest meseci i jasno su produžili životni vek ovih miševa u poređenju sa onima koji nisu primili transplantat. Nisu primećeni neželjeni tumori ili neuobičajen rast ćelija – rekao je glavni autor Tacuma Kondo, gostujući istraživač na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nagoji.

Istraživački tim se zatim pomerio korak bliže ljudima i transplantirao organoide makaki majmunu čija je hipofiza bila uklonjena. Kako bi sprečili odbacivanje tkiva, budući da potiče od druge vrste, koristili su lekove za suzbijanje imuniteta koji se već koriste kod transplantacija ljudskih ćelija koje proizvode insulin za dijabetes.

Presađeno tkivo je funkcionisalo šest nedelja i uspešno povećalo nivoe ACTH-a i kortizola u krvi. Osim toga, značajan gubitak težine izazvan nedostatkom hormona usporio se tokom ovog perioda. Tri meseca kasnije, uzorci tkiva su i dalje pokazivali preživele presađene ćelije, uprkos snažnom imunološkom odbacivanju, čestom kod transplantacija između vrsta, što je ograničavalo uspešnost same transplantacije.

Tretmani matičnim ćelijama nose poznati rizik da se ćelije pomere sa mesta transplantacije i nekontrolisano rastu bilo gde drugde u telu. Istraživači su proverili pluća i jetru tražeći znakove zalutalog tkiva organoida i nisu pronašli nijedan.

– Testirali smo ovaj pristup na jednom primatu i planiramo dalje studije kako bismo poboljšali koliko dugo tkivo traje i testirali bezbednije metode suzbijanja imuniteta – rekao je Kondo.

(Telegraf Nauka/Nagoya University)