Zašto isti pristup ne odgovara svima: Dijabetes tipa 2 funkcioniše različito u zavisnosti od telesne težine

Istraživanje koje su sproveli Univerzitetski medicinski centri u Amsterdamu i Univerzitet u Gani otkriva da se dijabetes tipa 2 manifestuje na dva fundamentalno različita načina u zavisnosti od indeksa telesne mase (BMI) pacijenta.

Dok dijabetes tipa 2 kod pacijenata sa višim BMI prvenstveno pokreće insulinska rezistencija, studija pokazuje da je kod osoba sa nižim BMI ovo stanje posledica nemogućnosti pankreasa da proizvede dovoljno insulina.

Preporučujemo

Uprkos ovim suprotstavljenim biološkim mehanizmima, lekari trenutno tretiraju obe grupe potpuno istim lekovima.

Dijabetes tipa 2 se uglavnom posmatra kao bolest povezana sa prekomernom telesnom težinom. U bogatim zemljama, ta slika je istinita: devet od deset osoba sa dijabetesom tipa 2 ima prekomernu težinu.

Situacija je drugačija u Africi. Skoro četiri od deset odraslih osoba u Africi sa dijabetesom tipa 2 su vitke, sa normalnom ili čak niskom telesnom težinom. U nekim ruralnim oblastima, npr. u Gani, radi se o šest od deset osoba.

„To znači da na afričkom kontinentu ima oko deset miliona pacijenata koji se ne uklapaju u standardnu sliku. Dakle, za njih je problem u nedostatku insulina, a ne smanjenoj reakciji na insulin“, kažu autori studije. Oni smatraju da moramo tražiti bolje tretmane za ovu veliku grupu mršavih Afrikanaca.

Drugačiji proces bolesti i stoga drugačiji tretman

Ipak, u Africi obe grupe skoro uvek dobijaju istu terapiju, zasnovanu na međunarodnim smernicama: oralne tablete poput metformina ili sulfonilureje. Ovi lekovi su, pak, uglavnom efikasni protiv insulinske rezistencije, a ne protiv nedostatka insulina. Stoga verovatno dobijaju pogrešnu terapiju, a posledice toga dosad nisu bile istraživane.

Istraživači su analizirali podatke o više od 3.300 odraslih Afrikanaca sa dijabetesom tipa 2 iz Gane, Nigerije, Kenije i Evrope. „Na osnovu toga smo zaključili da vitki pacijenti češće doživljavaju oštećenje oka, poznato kao retinopatija, i moždane udare. Nasuprot tome, osobe sa prekomernom težinom češće imaju povišen krvni pritisak i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti. Hronična bolest bubrega javljala se podjednako često u obe grupe“, kažu autori studije.

Količina telesne masti objasnila je veći deo ovih razlika, što ukazuje na zaista različite procese bolesti. Faktori rizika se takođe razlikuju: dok se prekomerna težina često povezuje sa nezdravim načinom života, vitki pacijenti češće doživljavaju pothranjenost ili nisku težinu pri rođenju, što može poremetiti razvoj pankreasa.

Dijabetes tipa 2 kod vitkih Afrikanaca je stoga, biološki i klinički, drugačiji tip bolesti od one koja se viđa kod ljudi sa prekomernom težinom. Međutim, leči se i dalje kao da je ista. Rezultat je da milioni ljudi možda ne dobijaju odgovarajuću negu. Naučnici pozivaju na ciljana klinička ispitivanja da bi se utvrdilo koji je tretman najbolji za ovu veliku i često zanemarenu grupu pacijenata.

Afrikanci u Evropi

Za Afrikance u Evropi je takođe vrlo verovatno potrebno drugačije lečenje. Druga studija, sa analizom podataka iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva, pokazala je da ljudi afričkog porekla sa BMI od 26 već imaju isti rizik od dijabetesa kao Evropljani sa BMI od 30.

Studije o migrantima u Evropi dosledno pokazuju da Afrikanci imaju veću verovatnoću za dijabetes tipa 2, da se razvije oko deset godina ranije i da imaju lošiju regulaciju šećera u krvi nego domaće stanovništvo.

„Dakle, značajan udeo afričkih pacijenata u Evropi ima niži BMI, ali se leče prema smernicama za oblik bolesti koji se javlja kod ljudi sa prekomernom težinom i njihova regulacija je očigledno lošija. Nema razloga da pretpostavimo da se neprilagođenost tretmana zaustavlja na granici“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)