Da li volite miris i ukus crnog luka? Evo kako je to povezano s krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2

Ljudi koji vole ukus i miris crnog luka imaju veće izglede za niži krvni pritisak i manji rizik od dijabetesa tipa 2, otkrili su istraživači, saopštio je Univerzitet u Kvinslendu.

Istraživači sa tog univerziteta ispitali su gene za ukus i miris kako bi lakše utvrdili da li specifična hrana uzrokuje bolesti ili je povezana sa njima.

Preporučujemo

Dr Danijel Hvang, sa Instituta za molekularnu bionauku, izjavio je da je njegov istraživački tim uspostavio novi genetski okvir koji će pomoći naučnicima da bolje razumeju kako ishrana podstiče hronične bolesti.

- Utvrđivanje da li određena namirnica uzrokuje bolest, ili je samo povezana sa njom, predstavlja značajan izazov u epidemiologiji ishrane – rekao je dr Hvang i dodao:

- Izgradili smo okvir vođen genima za ukus i miris kako bismo pomogli naučnicima da bolje razumeju kako ishrana doprinosi hroničnim bolestima. Ukus i miris su dva glavna biološka pokretača koji utiču na čovekov izbor hrane i način ishrane. Fokusiranjem na gene za ukus i miris, stvorili smo novi način na koji istraživači mogu da ispitaju uticaj ishrane na bolesti. Cilj je da se pomogne istraživačima da prevaziđu složenost razlikovanja uzročnosti od puke korelacije.

Uprkos brojnim opservacionim dokazima koji povezuju ishranu sa hroničnim bolestima, snažni dokazi o uzročnosti za konkretne namirnice, obrasce ishrane ili hranljive materije i dalje su ograničeni, istakao je dr Hvang.

- Naše istraživanje pokazuje da su geni za ukus i miris obećavajući alati za proučavanje veza između ishrane i bolesti i mogu pomoći u jačanju dokaza o uzroku i posledici u istraživanjima ishrane. Ovo je važno jer su nam potrebni bolji načini da razumemo kako ishrana utiče na bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca i kancer – rekao je on.

Nezdrava ishrana uzrokuje procenjenih 11 miliona prevremenih smrti godišnje – prvenstveno od kardiovaskularnih bolesti i kancera – dok rastuće stope rane gojaznosti, kancera i dijabetesa vrše sve veći pritisak na globalne zdravstvene sisteme.

Koristeći podatke iz baze UK Biobank, istraživači su razvili genetski okvir nakon testiranja 325 gena za ukus i miris i njihove povezanosti sa preferencijama i unosom 140 namirnica kod više od 160.000 odraslih osoba starosti od 37 do 73 godine.

Nalazi su potom provereni na grupi 25-godišnjaka iz studije Avon Longitudinal Study of Parents and Children kako bi se potvrdili genetski obrasci pronađeni u prvoj grupi. Istraživači su takođe kombinovali nalaze sa statističkim pristupom poznatim kao Mendelova randomizacija (MR), koji koristi genetske razlike među ljudima kako bi pomogao naučnicima da razlikuju uzrok od korelacije u zdravstvenim istraživanjima.

- Istraživanja ishrane putem Mendelove randomizacije se šire, pri čemu studije razjašnjavaju uzročne efekte unosa kafe, alkohola i mleka – rekao je dr Hvang. – Uprkos ovom napretku, MR ispitivanja hrane i obrazaca ishrane i dalje su izazovna zbog poteškoća u identifikovanju validnih genetskih markera koji pouzdano odražavaju ono što ljudi jedu.

Dr Hvang je dodao da ovaj okvir pruža brži i isplativiji način za jačanje dokaza o uzroku i posledici u istraživanjima ishrane.

- Naš okvir daje naučnicima još jedan način da proučavaju odnose između hrane i bolesti bez potrebe za sprovođenjem komplikovanih eksperimenata – naglasio je.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu BMC Medicine.

(Telegraf Nauka/The University of Queensland)