Alkohol značajno šteti zdravlju, potvrdila studija: Evo šta je utvrđeno o koristima male količine pića za srce

Konzumiranje alkohola nanosi značajnu štetu zdravlju. To je potvrdila najnovija studija objavljena u žurnalu Addiction.

Neke od tih štetnih posledica mogu da se ponište ako osoba smanji ili prestane da pije, prenosi EurekAlert!.

Preporučujemo

Više od šezdeset bolesti i povreda se sa 100% sigurnosti može pripisati konzumiranju alkohola: Aktuelno (11.) izdanje Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije navodi preko 60 bolesti i povreda koje se u potpunosti mogu pripisati alkoholu, uključujući alkoholnu kardiomiopatiju (bolest srca), alkoholne bolesti jetre poput ciroze i fetalni alkoholni sindrom. Većina njih je rezultat prekomernog opijanja.

Nekoliko zaraznih bolesti se delimično može pripisati konzumiranju alkohola: Nedavne studije potvrđuju da alkohol povećava rizik od zaraznih bolesti, uključujući tuberkulozu, upalu pluća (pneumoniju), HIV/AIDS i druge polno prenosive bolesti. Alkohol oštećuje funkciju jetre i slabi imuni odgovor, čineći ljude podložnijim infekcijama.

Mnoge nezarazne bolesti se delimično mogu pripisati konzumiranju alkohola: Postoji pet širokih kategorija nezaraznih bolesti povezanih sa konzumiranjem alkohola:

• rak (usta, ždrela, grkljana, jednjaka, debelog creva, rektuma, jetre, dojke, grlića materice),
• kardiovaskularne bolesti (visok krvni pritisak, kardiomiopatija, ishemijska bolest srca, atrijalna fibrilacija, moždani udar),
• dijabetes tipa 2,
• neuropsihijatrijske bolesti (demencija, epilepsija),
• gastrointestinalne bolesti (ciroza jetre, pankreatitis).

Mnoge povrede se delimično mogu pripisati konzumiranju alkohola: Alkohol narušava ravnotežu, vreme reakcije i rasuđivanje čak i pri niskim nivoima unosa, povećavajući rizik od povreda. Rizik od povreda zavisi i od konzumirane količine i od kontekstualnih faktora kao što su okruženje, aktivnost i upotreba drugih supstanci. Alkohol povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, padova i nasilja – uključujući i nanošenje štete drugima.

Neke od gore navedenih šteta mogu se otkloniti smanjenjem ili prestankom opijanja:

• Kratkoročni rizici, kao što su povrede ili polno prenosive infekcije, uglavnom se javljaju tokom intoksikacije (pijanstva), a rizik se smanjuje kada se prestane sa pijenjem.
• Alkohol privremeno slabi imunosistem. Iako se imunosistem može oporaviti nakon prestanka pijenja, dugotrajno prekomerno konzumiranje alkohola može izazvati trajnu štetu.
• Mnoge hronične bolesti povezane sa alkoholom, kao što su ciroza i bolesti srca, nisu u potpunosti reverzibilne. Međutim, smanjenje opijanja može usporiti progresiju bolesti, čak i ako neka oštećenja ostanu. Određene kardiovaskularne tegobe se poboljšavaju u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja apstinencije.
• Oštećenje mozga usled prekomernog pijenja može se delimično oporaviti uz dugotrajnu apstinenciju, iako rizici poput demencije mogu opstati.

Šta kažu istraživači

- Iako sada znamo mnogo o uticaju alkohola na zdravlje, i dalje je kontroverzno da li je malo pijenja dobro za srce. Kada ispitamo i kohortne studije i studije Mendelove randomizacije, uz sve njihove potencijalne prednosti i pristrasnosti, zaključujemo da nema dovoljno dokaza da se isključi blagotvorno dejstvo pijenja na ishemijsku bolest srca i ishemijski moždani udar – rekao je dr Jirgen Rem, viši naučnik u Kanadskom centru za zavisnost i mentalno zdravlje (CAMH) i glavni autor studije.

- Naš pregled trenutnih dokaza o uticaju alkohola na zdravlje vodi do opreznog, ali jasnog zaključka: alkohol je glavni uzrok bolesti i povreda, a šteta koju nanosi prevazilazi bilo kakve potencijalne koristi – naglasio je Sinkler Kar, doktorand na Odseku za epidemiologiju Škole javnog zdravlja Harvarda i prvi autor studije.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)