Crveno meso - dvosekli mač evolucije: Kako je ova hrana od blagoslova postala prokletstvo

Crveno meso, nekad ključna komponenta ljudske evolucije, postalo je pretnja ljudskom zdravlju i održivosti planete. To je tvrdnja naučnika predstavljena u novoj interdisciplinarnoj studiji objavljenoj u The Quarterly Review of Biology.

Oni su u studiji pratili složen, tri miliona godina dug odnos čovečanstva s crvenim mesom, od hrane neophodne za preživljavanje do uzročnika hroničnih bolesti i ekološke krize, saopštio je Univerzitet u Čikagu.

Preporučujemo

Autori Džaston Džako, Kaljan Banda, Adžit Varki i Paskal Ganju sintetizuju približno tri miliona godina istorije ishrane hominina, zajedno sa modernim epidemiološkim i molekularnim podacima, kako bi izneli tezu da izvor hrane koji je verovatno oblikovao našu vrstu sada doprinosi njenoj propasti.

U radu pod naslovom „Crveno meso u ljudskoj evoluciji, zdravlju i bolesti: Od blagoslova do prokletstva?“, autori prate poreklo konzumacije mesa do perioda pre pojave roda Homo. Arheološki dokazi ukazuju na to da su rani hominini uvrstili hranu životinjskog porekla u ishranu koja je inače bila pretežno bazirana na biljkama. Studija osporava narativ da se prvenstveno tragalo za krtim mišićnim mesom. Masna tkiva, koštana srž, organi i mozak verovatno su bili više cenjeni zbog svoje kalorijske gustine i esencijalnih lipida, posebno za razvoj mozga odojčadi.

- Kulturni značaj crvenog mesa u modernoj evro-američkoj ishrani, koja se obično fokusira na odreske i pečenja, odražava ideale i predrasude koji utiču na pretpostavke o ishrani ranih hominina – pišu autori.

Pregled takođe usložnjava dugogodišnje teorije o ulozi mesa u razvoju ljudskog mozga. Autori primećuju da sami proteini nisu energetski gusti niti su optimalno gorivo za mozak, sugerišući da široka i fleksibilna strategija ishrane, koja uključuje raznovrsnu biljnu i životinjsku hranu, najbolje objašnjava ljudski evolutivni uspeh.

Prelazak na poljoprivredu pre otprilike 10.000 do 12.000 godina označio je prekretnicu. Iako je hrana postala dostupnija i pouzdanija, raznolikost ishrane se smanjila. Nedostatak gvožđa, redak među lovcima-sakupljačima, postao je učestaliji jer je ishrana bogata žitaricama ograničavala apsorpciju gvožđa.

Danas se globalna industrija mesa procenjuje na 1,3 biliona dolara i predviđa se njen dalji rast, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a autori dokumentuju zdravstvene posledice ovog modernog apetita. Velike epidemiološke studije dosledno povezuju konzumaciju crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, raka debelog creva i opšte smrtnosti. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikuje prerađeno meso kao kancerogen Grupe 1, a neobrađeno crveno meso kao verovatno kancerogeno.

Rad takođe pokriva ulogu jedinstvenog ljudskog molekularnog mehanizma koji autori nazivaju „ksenosijalitis“ (xenosialitis) – upalni proces izazvan ishranom. Ljudi su izgubili sposobnost da proizvode molekul šećera pod nazivom N-glikolilneuraminska kiselina (Neu5Gc) pre otprilike dva miliona godina, ali je ovaj molekul u izobilju prisutan u crvenom mesu koje se često konzumira. Kada se unese, Neu5Gc se ugrađuje u ljudska tkiva, gde stupa u interakciju sa antitelima koja imunosistem proizvodi protiv njega, stvarajući hroničnu upalu niskog intenziteta. Ova upala može podstaći aterosklerozu, napredovanje raka debelog creva i verovatno kognitivni pad. Istovremeno, industrijska proizvodnja stoke generiše oko 15 procenata globalne emisije gasova staklene bašte, uzrokuje krčenje šuma i doprinosi široko rasprostranjenom zagađenju vode i otpornosti na antibiotike.

Ovaj rad nije imperativ za odustajanje od crvenog mesa. Umesto toga, on postavlja moderne obrasce konzumacije u širi istorijski i biološki okvir, tvrdeći da je ista ona fleksibilnost u ishrani koja je omogućila našim precima da napreduju, u svom modernom, industrijalizovanom obliku postala izvor hroničnih bolesti i ekološke štete.

- Priroda, obim i kontekst konzumacije crvenog mesa danas se drastično razlikuju od onih iz naše evolutivne prošlosti – zaključuju autori.

(Telegraf Nauka/The University of Chicago Press Journals)