Ptičji grip bi uskoro mogao evoluirati da se širi među ljudima

Predviđanje bolesti je kao prognoza vremena: ne možemo predvideti sitnije detalje izbijanja određene bolesti ili određene oluje, ali često možemo otkriti kad se te pretnje pojavljuju i pripremiti se u skladu s tim.

Virusi koji uzrokuju ptičji grip su potencijalne pretnje po globalno zdravlje. Nedavna izbijanja bolesti kod životinja usled podtipa H5N1 su naročito uznemirila naučnike. Iako su infekcije ljudi putem H5N1 relativno retke, desilo se malo više od 900 poznatih slučajeva na globalnom nivou od 2003, a skoro 50% je bilo smrtonosno – što je stopa mortaliteta oko 20 puta veća nego u pandemiji gripa 1918. Ako najteže od ovih retkih infekcija ikad postanu uobičajene među ljudima, posledice bi mogle biti katastrofalne.

Preporučujemo

Pristupajući potencijalnim opasnostima od bolesti iz antropološke perspektive, naučnici su istraživali načine na koje su ljudska ponašanja oblikovala evoluciju infektivnih bolesti, počev od njihove prve velike pojave u neolitskom dobu i dalje tokom 10.000 godina do današnjeg dana.

Posmatrano iz ove dalekovremenske perspektive, postaje jasno da H5N1 ispoljava uobičajen obrazac postepene invazije sa životinjskih na ljudske populacije. Kao mnogi novi virusi, H5N1 izvodi postupne evolucione promene koje bi mu mogle dozvoliti da se prenosi između ljudi. Periodi između tih evolucionih koraka predstavljaju prilike da se taj proces uspori i možda spreči globalna katastrofa.

Širenje i sporadični signali

Kad je patogen koji izaziva bolest, poput virusa gripa, već adaptiran da inficira određenu životinjsku vrstu, može razviti sposobnost da inficira neku novu vrstu, npr. ljude.

To širenje je složen poduhvat. Da bi uspeo, patogen mora imati odgovarajući komplet molekularnih „ključeva“ kompatibilnih sa molekularnim „bravama“ domaćina kako bi ulazio i izlazio iz ćelija i preuzeo njihov mehanizam replikacije.

Pošto se ove brave često razlikuju među vrstama, patogen možda mora da isproba mnogo različitih ključeva pre nego što može da inficira potpuno novu vrstu domaćina. Na primer, ključevi koje virus uspešno koristi za inficiranje kokošaka i pataka možda neće funkcionisati kod goveda i ljudi. A pošto novi ključevi mogu da se naprave samo putem nasumične mutacije, šanse za dobijanje odgovarajućih su vrlo male.

S obzirom na te evolucione izazove, nije iznenađujuće što se patogeni često nađu zaglavljeni u procesu širenja. Nova varijanta patogena može biti prenosiva sa životinje samo na osobu koja je ili podložnija zbog već postojeće bolesti ili se lakše može inficirati usled dugotrajnije izloženosti patogenu.

Čak i tada, patogen možda neće moći da izađe iz domaćina i pređe na drugu osobu. To je trenutna situacija sa H5N1. U protekloj godini je bilo mnogo slučajeva bolesti kod raznih divljih i domaćih životinja, naročito među pticama i stokom. Međutim, takođe je došlo do malog broja slučajeva kod ljudi, većina kojih se desila kod radnika u živinarstvu i proizvodnji mleka sa velikim brojem inficiranih životinja.

Reč je o situacijama kad se infekcije kod ljudi dešavaju samo sporadično u malom broju kao nejasni signali neke veoma zloslutne poruke. U slučaju virusnih signala, ta poruka je pandemija.

Sporadični, individualni slučajevi H5N1 kod ljudi sugerišu da bi se širenje sa čoveka na čoveka moglo desiti u nekom trenutku. Ipak, niko ne zna koliko vremena ili koraka je potrebno da se to desi.

Virusi gripa evoluiraju veoma brzo. Tako je delimično zbog toga što dve ili više varijanata gripa mogu da inficiraju istog domaćina istovremeno, omogućavajući mešanje genetskog materijala radi stvaranja potpuno novih varijanata.

Ovi događaji kombinovanja su verovatniji kad postoji raznolik spektar vrsta domaćina. Stoga je naročito zabrinjavajuće što je H5N1 inficirao barem 450 životinjskih vrsta. Možda neće proći mnogo vremena pre nego što sporadične infekcije ustupe mesto većim epidemijama kod ljudi.

Foto: Shutterstock

Preoblikovanje putanje

Dobra vest je da ljudi mogu preduzeti osnovne mere za usporavanje evolucije H5N1 i potencijalno smanjenje letalnosti ptičjeg gripa ako ikad postane uobičajena infekcija kod ljudi. Međutim, vlade i poslovne kompanije će morati da deluju.

Ljudi mogu da počnu tako što će bolje paziti na životinje koje koriste za ishranu. Ukupna težina živine na svetu je veća od težine svih divljih vrsta ptica zajedno. Stoga nije iznenađujuće da je geografija većine H5N1 infekcija više u skladu sa obimnim smeštajem i međunarodnim transferima žive peradi nego sa obrascima gnežđenja i migracije divljih akvatičnih ptica. Redukcija ovih poljoprivrednih delatnosti mogla bi ograničiti evoluciju i širenje H5N1.

Ljudi takođe mogu bolje paziti na sebe. Na individualnom nivou, većina ljudi može da se vakciniše protiv običnih, sezonskih virusa gripa koji cirkulišu svake godine. Na prvi pogled, to možda ne izgleda povezano sa ptičjim gripom. Međutim, pored prevencije sezonske bolesti, vakcinacija protiv običnih ljudskih varijanata virusa smanjiće šanse za mešanje sa ptičjim varijantama i sticanje odlika koje su im potrebne za prenos sa čoveka na čoveka.

Na nivou populacija, društva mogu sarađivati u cilju poboljšanja ishrane i sanitacije u najsiromašnijim populacijama. Istorija je pokazala da bolja ishrana povećava ukupnu otpornost na nove infekcije, a bolji sanitarni uslovi smanjuju koliko mnogo i često su ljudi izloženi novim patogenima. A u današnjem povezanom svetu, problemi bilo kog društva sa bolešću proširiće se u jednom trenutku na svako društvo.

Duže od 10.000 godina, ljudska ponašanja oblikuju evolucione putanje zaraznih bolesti. Stoga, ljudi mogu preoblikovati te putanje nabolje.

(Telegraf Nauka/Live Science)