Studija dovodi u pitanje ideju da starenje znači propadanje - mnogi stariji odrasli ostvaruju napredak

Starenje u kasnijem životu se često prikazuje kao postojano kretanje ka fizičkom i kognitivnom propadanju. Međutim, nova studija naučnika sa Univerziteta Jejl sugeriše alternativni narativ — da starije individue mogu da ostvare i zaista ostvaruju napredak tokom vremena i da njihov način razmišljanja o starenju igra veliku ulogu u njihovom uspehu.

Analizirajući podatke prikupljane više od deset godina, iz velikog, nacionalno reprezentativnog istraživanja o starijim Amerikancima, autori studije su otkrili je da je skoro polovina odraslih osoba starosti 65 i više godina pokazala merljivo poboljšanje u kognitivnoj funkciji, fizičkoj funkciji ili i jednoj i drugoj tokom vremena.

Preporučujemo

Poboljšanja nisu bila ograničena na malu grupu izuzetnih pojedinaca i bila su povezana sa moćnim, ali često zanemarenim faktorom: kako ljudi razmišljaju o starenju.

„Mnogi ljudi izjednačavaju starenje sa neizbežnim i kontinuiranim gubitkom fizičkih i kognitivnih sposobnosti. Otkrili smo da poboljšanje stanja u kasnijem životu nije retko - uobičajeno je i treba ga uključiti u naše razumevanje procesa starenja“, kažu istraživači.

Studija je obuhvatila više od 11.000 učesnika iz longitudinalnog istraživanja o zdravlju i penzionisanosti kod starijih Amerikanaca. Istraživači su pratili promene u kogniciji koristeći globalnu procenu sposobnosti i u fizičkoj funkciji koristeći brzinu hoda — koju gerijatri često nazivaju "vitalnim znakom" zbog snažnih veza sa invaliditetom, hospitalizacijom i mortalitetom.

Tokom perioda praćenja do 12 godina, stanje 45% učesnika se poboljšalo barem u jednom od ta dva domena. Oko 32% je ostvarilo napredak kognitivno, 28% fizički, a mnogi su doživeli poboljašnja preko granica koje se smatraju klinički značajnim. Kad su uzeti u obzir učesnici čiji su kognitivni rezultati ostali stabilni tokom tog perioda (umesto da opadaju), više od polovine je prkosilo stereotipu o neizbežnom pogoršanju kognicije.

„Upadljivo je da ova poboljšanja nestaju kad posmatrate samo proseke. Ako izvedete prosek za sve zajedno, vidite pad. Međutim, ako gledate individualne putanje, otkrivate vrlo drugačiju sliku. Značajan procenat starijih učesnika koje smo proučavali ostvario je poboljšanje“, kažu istraživači.

Autori su takođe istražili potencijalne razloge zašto se stanje nekih ljudi poboljšava. Pretpostavili su da bi važan faktor mogla biti temeljna uverenja učesnika o starosti — tj. da li su asimilovali više pozitivnih ili više negativnih pogleda na starenje pre početka studije.

U prilog ovoj hipotezi, otkrili su da oni sa pozitivnijim shvatanjima starosti imaju značajno veću verovatnoću za poboljšanja i u kogniciji i u brzini hoda, čak i nakon što su uračunati faktori poput starosti, pola, obrazovanja, hroničnih bolesti, depresije i dužine praćenja.

Teorija otelovljenja stereotipa kaže da stereotipi o starosti koji su apsorbovani iz kulture — kroz niz domena među kojima su društveni mediji i reklame — na kraju postaju samorelevantni i biološki uticajni. Ranije studije su otkrile da negativna uverenja o starosti predviđaju lošije pamćenje, sporiju brzinu hoda, veći kardiovaskularni rizik i biomarkere povezane sa Alchajmerovom bolešću.

Sadašnja studija pokazuje da oni koji su asimilovali pozitivnija uverenja o starosti često pokazuju poboljšanja.

„Naši nalazi sugerišu da često postoji rezervni kapacitet za poboljšanje stanja u kasnijem životu. A pošto se uverenja o starosti mogu izmeniti, ovo otvara vrata intervencijama i na individualnom i na društvenom nivou“, kažu autori.

Poboljšanja nisu bila ograničena na ljude koji su započeli sa pogoršanjima. Čak i među učesnicima sa normalnom kognitivnom ili fizičkom funkcijom na početku, značajan broj je ostvario napredak tokom vremena. To dovodi u pitanje pretpostavku da se poboljšanja kasnije u životu dešavaju samo kod ljudi koji se oporavljaju nakon bolesti ili ranijih pogoršanja.

Autori se nadaju da će njihovi nalazi preokrenuti popularnu percepciju da je kontinuirano pogoršanje neizbežno i podstaći kreatore politike da povećaju podršku za preventivnu negu, rehabilitaciju i druge programe za poboljšanje zdravlja starijih osoba na bazi njihove potencijalne otpornosti.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)