Svetlost u vašoj spavaćoj sobi možda tiho oštećuje vaše srce

Istraživači iz Bostona povezali su izloženost noćnoj svetlosti sa većom aktivnošću mozga povezanom sa stresom, i sa zapaljenjem arterija, što ukazuje na veći rizik od srčanih bolesti.

Studija sugeriše da veštačko svetlo tokom noći narušava normalne reakcije na stres, dovodeći do hroničnog zapaljenja. Stručnjaci pozivaju na smanjenje nepotrebnog osvetljenja u gradovima i domovima radi zaštite kardiovaskularnog zdravlja.

Preporučujemo

Izgleda da izlaganje veštačkom svetlu tokom noći izaziva stres u mozgu i zapaljenje u arterijama, što povećava rizik od srčanih bolesti. Istraživači kažu da čak i umerena povećanja svetlosti mogu imati dugoročne kardiovaskularne posledice.

Analiza je pokazala da jače veštačko svetlo tokom noći korelira sa pojačanim signalima stresa u mozgu, zapaljenjem krvnih sudova i većim rizikom od srčanih bolesti.

Istraživači su opisali veštačko svetlo tokom noći, koje se često naziva noćnim svetlosnim zagađenjem, kao gotovo univerzalno u modernim urbanim sredinama. Ovaj rad, prvi u svojoj vrsti, kombinovao je snimanje mozga i satelitska merenja kako bi prikazao biološku putanju koja može povezivati noćnu svetlost sa kardiovaskularnim rizikom.

„Znamo da faktori životne sredine, kao što su zagađenje vazduha i buka, mogu dovesti do srčanih bolesti utičući na naše nerve i krvne sudove putem stresa. Svetlosno zagađenje je veoma uobičajeno; međutim, ne znamo mnogo o tome kako ono utiče na srce“, kažu istraživači iz Masačusetske opšte bolnice i Harvardske medicinke škole u Bostonu.

Svim učesnicima studije urađeno je kombinovano PET/CT skeniranje. Studija je obuhvatila 450 odraslih osoba bez srčanih bolesti i aktivnog raka. Kompjuterizovana tomografija daje detaljnu anatomsku sliku, dok pozitronska emisiona tomografija otkriva metaboličku aktivnost u tkivima. Korišćenje obe tehnike snimanja zajedno omogućava merenje aktivnosti stresa u mozgu i arterijskog zapaljenja u jednom snimku.

Ključni rezultat: Veća izloženost svetlu – veći rizik

Ljudi izloženi višim nivoima veštačkog svetla tokom noći imali su veću moždanu aktivnost stresa, zapaljenje krvnih sudova i veći rizik od ozbiljnih srčanih problema. Što je veće izlaganje veštačkom svetlu tokom noći – to je veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Osim toga, ovi srčani rizici bili su veći među učesnicima koji su živeli u područjima sa dodatnim socijalnim ili ekološkim stresom, poput velike saobraćajne buke ili nižih prihoda.

Tokom desetogodišnjeg perioda praćenja, 17% učesnika je imalo ozbiljne srčane probleme.

„Otkrili smo gotovo linearan odnos između noćnog svetla i srčanih bolesti: što je veća izloženost svetlu tokom noći – veći je rizik. Čak su i umerena povećanja noćnog svetla bila povezana sa većim stresom u mozgu i arterijama. Kad mozak percipira stres, aktivira signale koji mogu izazvati imunski odgovor i zapaljenje krvnih sudova. Tokom vremena, ovaj proces može doprineti otvrdnjavanju arterija i povećati rizik od srčanog ili moždanog udara“, kažu istraživači.

Međutim, radi suprostavljanja efektima veštačkog svetla tokom noći, predloženo je da gradovi smanje nepotrebno osvetljenje na otvorenom, zaklone ulična svetla ili koriste svetla sa senzorima za pokret. Na ličnom nivou, ljudi mogu ograničiti svetlo tokom noći u zatvorenom prostoru, održavajući spavaće sobe tamnima i izbegavajući ekrane kao što su televizori i lični elektronski uređaji pre spavanja.

Ovi novi nalazi podržavaju dokaze da smanjenje izlaganja prekomernom veštačkom svetlu tokom noći predstavlja problem javnog zdravlja, kažu istraživači.

Cirkadijalno zdravlje

Prošle nedelje je Američko udruženje za srce objavilo stav o ulozi cirkadijalnog zdravlja u kardiometaboličkom zdravlju i riziku od bolesti. Ukazuje se da je svetlosno zagađenje glavni faktor koji remeti telesne časovnike i može da potisne melatonin, odloži početak sna i čak je na niskim nivoima povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

„Znamo da prekomerno izlaganje veštačkom svetlu tokom noći može oštetiti zdravlje, posebno povećavajući rizik od srčanih bolesti. Međutim, nismo znali kako se ta šteta dešava. Ova studija je istražila jedan od mogućih uzroka, a to je kako naš mozak reaguje na stres. Izgleda da ta reakcija igra veliku ulogu u povezivanju veštačkog svetla tokom noći sa srčanim bolestima“, kažu eksperti.

Studija ima nekoliko prednosti, uključujući upotrebu najnaprednijih PET/CT snimaka za merenje stresa u mozgu i zapaljenja arterija, u kombinaciji sa satelitskim podacima o svetlosti i dugoročnim praćenjem srčanih problema.

Međutim, studija takođe ima nekoliko ograničenja. Treba istaći da je u pitanju opservaciona studija, analiza prethodno sakupljenih informacija; stoga ne može dokazati direktnu uzročno-posledičnu vezu između bilo kojih posmatranih varijabli. Drugo, učesnici studije su iz samo jednog bolničkog sistema, što znači da možda ne predstavljaju raznoliku grupu ljudi i da se rezultati ne mogu generalizovati na širu populaciju.

„Ovo istraživanje pokazuje da je svetlosno zagađenje više od puke smetnje; ono može povećati i rizik od srčanih bolesti. Nadamo se da će lekari i političari uzeti u obzir izloženost svetlu tokom noći prilikom razvoja strategija prevencije. Želimo da proširimo ovaj rad na veće i raznovrsnije populacije, da testiramo intervencije koje redukuju noćno svetlo i da istražitimo kako bi smanjena izloženost svetlu mogla poboljšati zdravlje srca“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)