Šminkanje dece ugrožava njihovo zdravlje! Objavljeni rezultati novog istraživanja

Portal Science Alert objavio je tekst Adama Tejlora, koji se bavi šminkanjem dece i štetnim posledicama ovog čina. Prenosimo ga:

"Da li biste stavili parfem na bebu od šest meseci? Nalakirali joj sićušne nokte lakom koji sadrži formaldehid? Naneli bronzer na njene obraze?

Preporučujemo

Istraga koju je sproveo Times otkrila je da su bebe i mala deca rutinski izloženi kozmetičkim proizvodima za odrasle, uključujući mirisne sprejeve, lakove za nokte pa čak i crne kanas tetovaže. Iako ovo može zvučati bezopasno - ili čak pogodno za Instagram - nauka otkriva zabrinjavajuću priču. Dečija koža je biološki drugačija od kože odraslih: tanja je, upija više i još uvek se razvija.

Izloženost određenim proizvodima može izazvati trenutne probleme poput iritacije ili alergijskih reakcija, a u nekim slučajevima može nositi i dugoročne zdravstvene rizike, poput hormonskih poremećaja.

Ovo nije nova briga. Studija iz 2019. pokazala je da se u SAD-u svaka dva sata jedno dete odvede u bolnicu zbog slučajne izloženosti kozmetičkim proizvodima.

Koža novorođenčadi ima isti broj slojeva kao i koža odraslih, ali su ti slojevi do 30% tanji. Ta tanja barijera omogućava supstancama, uključujući hemikalije, da lakše prodru do dubljih tkiva i krvotoka.

Dečija koža takođe ima veći sadržaj vode i proizvodi manje sebuma (prirodnog ulja koje štiti i hidrira kožu). Zbog toga je podložnija gubitku vode, suvoći i iritaciji, posebno kada je izložena mirisima ili kremama koje nisu formulisane za bebe.

Mikrobiom kože - njen zaštitni sloj korisnih mikroba - takođe se razvija s vremenom. Do treće godine, dečija koža završava formiranje svog prvog mikrobioma. Pre toga, proizvodi naneti na kožu mogu poremetiti ovu delikatnu ravnotežu.

Tokom puberteta, struktura kože i mikrobiom se ponovo menjaju, što utiče na reakciju kože na proizvode.

Istraga je otkrila da se bronzeri i lakovi za nokte koriste na maloj deci. Ovi proizvodi često sadrže štetne, pa čak i kancerogene hemikalije, kao što su formaldehid, toluen i dibutil-ftalat.

Toluen je poznati neurotoksin, a dibutil-ftalat je endokrini disruptor - hemikalija koja može ometati funkciju hormona, potencijalno utičući na rast, razvoj i plodnost. Obe supstance lakše prolaze kroz tanju, propustljiviju kožu beba.

Čak i niska izloženost formaldehidu, poput one iz nameštaja ili zagađenja vazduha, povezana je sa većim stopama respiratornih infekcija kod dece (infekcije pluća, disajnih puteva i dušnika).

U SAD-u, jedan od tri odrasla čoveka iskusi kožne ili respiratorne simptome nakon izloženosti mirisnim proizvodima. Ako odrasli reaguju, nije iznenađenje da su novorođenčad i deca s nerazvijenim imunim sistemom u još većem riziku.

Parfemi često sadrže alkohol i isparljive supstance koje isušuju kožu, izazivajući crvenilo, svrab i nelagodnost.

Određeni sastojci za negu kože takođe su proučavani zbog potencijala da utiču na hormone, izazovu alergije ili nose dugoročne zdravstvene rizike:

alkilfenoli korišćeni u deterdžentima i kozmetici mogu poremetiti hormonsku aktivnost

antimikrobne supstance poput triklosana mogu ometati hormone štitne žlezde i doprineti otpornosti na antibiotike

bisfenoli (BPA), široko korišćeni u ambalaži, povezani su s hormonskim poremećajima

ciklosiloksani (D4 i D5) mogu se akumulirati u telu i uticati na hormonsku ravnotežu

etanolamini mogu reagovati s drugim sastojcima i formirati nitrozamine, od kojih su neki potencijalni kancerogeni

parabeni su konzervansi koji imitiraju estrogen, iako neka istraživanja sugerišu minimalan rizik pri niskim dozama

ftalati u mirisima i plastici povezani su s reproduktivnom toksičnošću, posebno kod ranih izloženosti

benzofenon, koji se nalazi u mnogim kremama za sunčanje, može delovati kao alergen i hormonski disruptor.

Iako su mnogi od ovih sastojaka dozvoljeni u regulisanim koncentracijama, neki istraživači upozoravaju na „koktel efekat“: kumulativni uticaj svakodnevne izloženosti brojnim hemikalijama, posebno kod mladih, razvijajućih organizama.

Privremene tetovaže

Privremene tetovaže, posebno crna kana, popularne su na odmorima, ali nisu uvek bezbedne. Crna kana je čest uzrok kontaktnog dermatitisa kod dece i može sadržati para-fenilendiamin (PPD), hemikaliju odobrenu za boje za kosu, ali ne i za direktnu primenu na kožu.

Izloženost PPD-u može izazvati ozbiljne alergijske reakcije i, u retkim slučajevima, rak. Deca mogu razviti hipopigmentaciju – blede mrlje gde je izgubljena boja – ili, kod odraslih, hiperpigmentaciju koja može trajati mesecima ili postati trajna.

Zabrinjavajuće je da deca izložena PPD-u mogu kasnije u životu imati ozbiljnije reakcije ako koriste farbe za kosu koje sadrže istu supstancu. Ovo ponekad može dovesti do hospitalizacije ili čak fatalne anafilaksije.

Zbog ovih rizika, evropska regulativa zabranjuje primenu PPD-a direktno na kožu, obrve ili trepavice.

„Prirodno“ ne znači bezopasno

Proizvodi reklamirani kao „prirodni“ ili „čisti“ takođe mogu izazvati alergijske reakcije. Propolis (pčelinje lepak), na primer, nalazi se u mnogim prirodnim proizvodima za negu kože, ali izaziva kontaktni dermatitis kod čak 16% dece.

Studija je otkrila u proseku 4,5 kontakta alergena po proizvodu u „prirodnim“ linijama nege kože. Od 1.651 „prirodnog“ proizvoda za ličnu negu na američkom tržištu, samo 96 (5,8%) bilo je bez kontaktnih alergena.

Čak ni oznake poput „dermatološki testirano“ ne garantuju bezbednost; one samo znače da je proizvod testiran na koži, a ne da je bez alergena.

Bebe i mala deca nisu samo umanjene verzije odraslih. Njihova koža se još razvija i podložnija je iritacijama, apsorpciji hemikalija i sistemskim efektima: supstance koje prodru kroz kožu mogu ući u krvotok i potencijalno uticati na organe ili biološke sisteme u celom telu.

Korišćenje proizvoda namenjenih odraslima, ili čak „prirodnih“ alternativa s dobrim namerama, stoga može nositi stvarne rizike.

Štetne reakcije mogu se pojaviti kao osipi, perutanje ili svrab, a u težim slučajevima kao plikovi ili kraste. Respiratorni simptomi poput kašlja ili otežanog disanja uvek treba da budu pregledani od strane lekara.

Kada ste u dilemi, držite se jednostavnih rešenja. Ograničite ono što stavljate na kožu svog deteta, naročito u ranim godinama."

(Telegraf Nauka/Science Alert)