Veštačka inteligencija napravila važno otkriće o autizmu: Ovo menja mnoge stvari

Novo istraživanje sa Univerziteta Kornel koristi veštačku inteligenciju kako bi podelilo osobe sa poremećajem iz spektra autizma (ASD) u četiri različita podtipa na osnovu genetike i kliničkih simptoma.

Istraživači su koristili napredne algoritme za kompjutersko modelovanje kako bi analizirali snimke mozga 299 osoba sa ASD i uporedili ih sa više od 900 neurotipičnih kontrolnih ispitanika. Na osnovu obrazaca u verbalnim sposobnostima, socijalnom ponašanju i ponavljajućim ili stereotipnim ponašanjima, studija objavljena u časopisu Nature Neuroscience klasifikovala je osobe u jedan od četiri autistična podtipa. Svaka grupa pokazala je jedinstvene biološke razlike u regionalnoj genskoj ekspresiji i interakcijama između proteina u mozgu.

Preporučujemo

Dve od grupa imale su iznadprosečne rezultate u verbalnoj inteligenciji. Prva grupa je pokazivala izraženije ponavljajuće obrasce ponašanja i manji stepen socijalnih teškoća. Druga grupa je imala manje izražene ponavljajuće obrasce, ali je pokazivala ozbiljnije probleme u socijalnoj interakciji.

Preostale dve grupe pokazivale su ozbiljnije socijalne poteškoće i ponavljajuća ponašanja. Jedna od njih je imala visoke verbalne sposobnosti, dok je druga imala niske. I pored određenih sličnosti, istraživači su uočili jasne razlike u obrascima moždane povezanosti koje su razlikovale ova dva podtipa.

Na osnovu kompjuterskog modelovanja, skenovi mozga otkrili su tri latentna obrasca skrivena u podacima, koji su pomogli u objašnjavanju varijacija simptoma i ponašanja između četiri grupe. U dodatnim testovima, svaka grupa je pokazala regionalne razlike u ekspresiji setova gena povezanih sa autizmom. Ti genski setovi bili su različito povezani sa specifičnim molekularnim signalnim putevima koji uključuju funkcije imunog sistema i sinapsi, signalizaciju putem G-protein-spregnutih receptora, sintezu proteina i druge procese.

„Kao i kod mnogih neuropsihijatrijskih dijagnoza, osobe sa poremećajem iz spektra autizma doživljavaju različite oblike teškoća u socijalnoj interakciji, komunikaciji i ponavljajućim ponašanjima“, izjavio je jedan od vodećih autora studije, dr Konor Liston, profesor psihijatrije i neuronauke na Istraživačkom institutu za mozak i um "Feil Family" pri Weill Cornell Medicine.

„Naučnici veruju da postoji mnogo različitih oblika autizma koji možda zahtevaju različite tretmane, ali trenutno ne postoji saglasnost o tome kako ih definisati“, dodao je on.

Još 2017. godine isti tim istraživača koristio je slične metode mašinskog učenja kako bi analizirao pacijente sa depresijom. I tada su otkrili četiri biološki odvojena podtipa, zasnovana na moždanim putevima i genetici. Naknadna istraživanja sugerisala su da bi svaka od tih grupa mogla različito da reaguje na različite terapije za depresiju.

Liston je rekao da najnovija studija predstavlja nov način posmatranja autizma. Izrazio je nadu da bi saznanje da unutar iste dijagnoze postoje stvarne neurobiološke razlike moglo pomoći osobama sa autizmom da bolje razumeju svoje stanje.

Sledeći korak je istraživanje na miševima, koje će se fokusirati na ASD podgrupe kako bi se pronašli potencijalni ciljani lekovi. Liston je takođe rekao da će njegov tim nastaviti da usavršava modele veštačke inteligencije, koristi veće baze podataka i intenzivnije sarađuje sa drugim istraživačima.

(Telegraf.rs/psychiatrist.com)