Ljubav i podrška porodice ili problematično detinjstvo - šta je važnije za kreativnost? Naučnici imaju odgovor

Mnogi veruju da kreativnost dece može da cveta samo u kućama punim ljubavi i podrške. Iako umetnički talenat može da buja u udobnom okruženju, istraživanje pokazuje da to nije uvek slučaj. Koliko god to paradoksalno delovalo, studije su otkrile da su mnogi kreativni ljudi imali teško detinjstvo, piše za The Conversation Karlo Valerio Belijeni, profesor pedijatrije na Univerzitetu u Sijeni.

- Mnogi veoma poznati umetnici duguju svoju genijalnost teškom detinjstvu, iz koga su bežali stvarajući mentalne svetove u kojima su mogli da razviju svoje talente. Čuveni primeri toga su genijalni umetnici poput Vinsenta van Goga, Franca Kafke, Edgara Alana Poa, Virdžinije Vulf i Šinejd O'Konor. Svi oni su imali problema u detinjstvu i razvili su veliko umetničko herojstvo. Nažalost, mada možda i ne iznenađujuće, njihov talenat često su pogađale neuroze i drugi psihološki problemi – napisao je on.

Preporučujemo

Kreativci su to i primećivali jedni kod drugih, dodaje. Žan Pol Sartr je u biografiji Gistava Flobera njega u detinjstvu opisao kao neželjeno, zapostavljeno dete koje su roditelji smatrali zaostalim.

- Moja nedavna studija istražuje razvoj ljudske kreativnosti, koja prati dva puta: može biti imitacija spokojnog i prijateljskog roditeljskog modela koji inspiriše dete da se poboljšava ili može da bude način kontrole anksioznosti koja potiče iz nedostatka ovih modela. Kao što je Donald Vinikot objasnio u svojoj knjiz iz 1917. „Igra i realnost“, deca se bore protiv aksioznosti zbog razdvajanja od svojih roditelja tešeći se objektima ili ponašanjem. Ako se to oduži i postane teško, ovo ponašanje može da razvije kreatnivost. Nažalost, uz kreativnost ova deca nekad razvijaju i druge probleme u ponašanju i imaju problema sa društvenim odnosima – naveo je Valerio Belijeni.

Neki akademici preložili su model da objasne ovaj fenomen. Smatraju da do nekog nivoa zapostavljanja kapacitet za razvoj talenata raste, a onda se, posle određene granice, smanjuje i utiče na ponašanje u društvu.

- Danas su odnosi između roditelja i dece sve problematičniji. Kulturne promene znače da su moderni roditelji ili premalo ili previše fokusirani na svoju decu. Poslovi su se promenili, pa su deca obično duže razdvojena od roditelja u ranim fazama razvoja. Zato nije iznenađujuće što današnja deca beže u paralelni svet koji zamenjuje roditeljsku pažnju, svet gde mogu da razviju kreativne sposobnosti i talente – kompjutere i video-igre. Međutim, vreme provedeno pred ekranom povećava nivoe stresa, anksioznosti i izolacije, posebno kada deca postanu tinejdžeri – naveo je Karlo Valerio Belijeni.

On dodaje da je dobra vest to što istraživanje može da pomogne u identifikaciji dečje patnje i da interveniše kada mu je potrebna pomoć.

(Telegraf Nauka/The Conversation)