Šta se dešava u mozgu kada nam je reč „na vrh jezika“?

Svi smo to iskusili: usred ste razgovora, želite da izgovorite reč, ime ili naslov, i… ništa. Znate da znate – skoro da možete da osetite tu reč – ali ona jednostavno ne dolazi. Ovaj fenomen, poznat kao reč „na vrh jezika“, fascinantan je i frustrirajući. Ali šta se tačno dešava u mozgu tokom ovih trenutaka? Naučnici su istraživali ovo pitanje, otkrivajući vrlo intrigantne procese, napisao je za The Conversation Frederic Bernar, profesor neuropsihologije Univerziteta u Strazburu.

- Kada je reč „na vrh jezika“, više delova mozga kreću u akciju, radeći na lociranju termina koji nedostaje. Zamislite grupu ljudi koja grozničavo pretražuje biblioteku za određenom knjigom. Slično tome, mozak mobiliše specifične oblasti da pomognu u ovoj potrazi. Tri regije, posebno, igraju ključne uloge: prednja cingularna moždana kora, prefrontalni korteks i insularni korteks – napisao je on i dodao:

Preporučujemo

- Prednja cingularna moždana kora i prefrontalni korteks su deo mreže odgovorne za kognitivnu kontrolu i obavljaju komplementarne uloge kada je reč nedostižna. Prednja cingularna kora deluje kao supervizor, signalizirajući da postoji konflikt: „Znam ovu reč, ali ne mogu da je se setim!“ U međuvremenu, prefrontalni korteks procenjuje i verifikuje informacije koje se pojavljuju tokom pretrage, osiguravajući da se ono što je pronađeno poklapa sa onim što tražite. Insula, dublja i manje vidljiva regija mozga, doprinosi fonološkom pronalaženju – pomažući pristupu zvukovima koji čine reči. Koristeći alate kao što je funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), istraživači su posmatrali kako ove oblasti mozga sarađuju tokom takvih trenutaka. Kao da ove regije sarađuju poput kolega koje rešavaju težak problem, udružujući svoje napore da pronađu reč koja nedostaje.

Zanimljivo je da ovo frustrirajuće iskustvo postaje sve češće kako starimo, navodi Bernar.

- Studije pokazuju da delovi mozga uključeni u pronalaženje reči – posebno prednja cingularna kora i insula – vremenom imaju tendenciju da atrofiraju. To znači da gube deo svoje efikasnosti, poput nekadašnje netaknute biblioteke koja postaje neorganizovana, sa pogrešno postavljenim knjigama i loše obeleženim policama. Kao rezultat toga, pronalaženje „knjige“ ili, u ovom slučaju, reči, postaje izazovnije. Na primer, istraživanje je pokazalo da je kod starijih odraslih insula manje aktivna tokom pokušaja pronalaženja reči. Ova smanjena aktivnost narušava sposobnost sastavljanja fonoloških elemenata reči, čineći trenutke kada je neka reč „na vrh jezika“ češćim. Što je insula više pogođena starenjem, teže je povratiti reči koje su inače poznate – naveo je ekspert.

On dodaje da je, uprkos povećanoj učestalosti sa starenjem, fenomen reči „na vrh jezika“ potpuno normalan.

- Sve to pokazuje složenost mozga, da se čak i naizgled jednostavni zadaci – kao što je pronalaženje reči – oslanjaju na koordiniranu akciju mnogih oblasti mozga. Osim toga, postoje načini da se ublaže efekti starenja na pronalaženje izgubljene reči. Jedna strategija uključuje izgradnju onoga što naučnici nazivaju kognitivna rezerva – zaštitni faktor ojačan intelektualnim, fizičkim i društvenim aktivnostima. Ova rezerva pomaže da se poboljšava zdravlje mozga i ublažava kognitivno starenje, čineći pronalaženje reči lakšim čak i kada starimo – napisao je Bernar.

Sledeći put kada vam reč bude na vrh jezika, dodao je, setite se da vaš mozak naporno radi pokušavajući da je pronađe.

- Delimične informacije – kao što su određeni zvukovi ili srodne reči – mogu se prvo pojaviti, podstičući vas da nastavite da pretražujete. Ako vam reč ne padne na pamet odmah, napravite pauzu i pokušajte ponovo kasnije sa bistrom glavom. Ovi trenuci su svedočanstvo složenosti i izuzetne efikasnosti mozga – zaključio je on.

(Telegraf Nauka/The Conversation)