Masne ćelije „pamte“ gojaznost: Otkriven razlog za jo-jo efekat u skidanju kilograma

Dugotrajne izmene epigenoma ćelija povezane su sa propadanjem njihove funkcije

Čak i nakon drastičnog gubitka težine, masne ćelije tela „pamte“ gojaznost – što je nalaz koji bi mogao pomoći da se objasni zašto može biti teško ostati u formi nakon nekog programa za gubitak težine, što se često naziva jo-jo efekat. To pamćenje nastaje zato što iskustvo gojaznosti dovodi do promena u epigenomu – skupu hemijskih obeležja koja mogu biti dodata ili oduzeta iz DNK i proteina ćelija koji pomažu da se aktivnost gena poveća ili smanji.

U slučaju masnih ćelija, izgleda da ih promena u aktivnosti gena čini nesposobnima za normalno funkcionisanje. Ovaj poremećaj, kao i promene u aktivnosti gena, može se zadržati dugo nakon opadanja težine na zdrav nivo, kaže nova studija.

Preporučujemo

Rezultati sugerišu da će ljudima koji pokušavaju da smršaju često biti potrebna dugoročna briga da izbegnu ponovno povećanje težine. To znači da vam je možda potrebno više pomoći. Niste vi krivi.

Iako se odavno zna da telo ima tendenciju povratka gojaznosti nakon gubitka težine, kako i zašto se to dešava bilo je tajanstveno. Novi rezultati pokazuju šta se dešava na molekularnom nivou.

U cilju razumevanja zašto se težina može vratiti tako brzo nakon što je izgubljena, analizirano je masno tkivo grupe ljudi sa velikom gojaznošću, kao i kontrolne grupe ljudi koji nikad nisu bili gojazni. Otkriveno je da su neki geni aktivniji u masnim ćelijama gojaznih ljudi nego u masnim ćelijama iz kontrolne grupe, sa drugim genima manje aktivnim.

Čak ni hirurgija u cilju smanjenja težine nije promenila taj obrazac. Dve godine nakon operacija, pacijenti su izgubili mnogo kilograma – ali je genetska aktivnost njihovih masnih ćelija i dalje pokazivala obrazac povezan sa gojaznošću. Slični rezultati su viđeni kod miševa koji su izgubili mnogo težine.

U masnim ćelijama i ljudi i miševa, geni sa pojačanom aktivnošću tokom gojaznosti uključeni su u podsticanje zapaljenja i fibroze – formiranja tvrdog, ožiljačnog tkiva. Geni sa smanjenom aktivnošću pomažu masnim ćelijama da funkcionišu normalno. Istraživanje na miševima pratilo je ove promene u genskoj aktivnosti do promena u epigenomu, koji ima snažan efekat na nivo aktivnosti gena, kao i na to da li su uopšte uključeni.

Naučnici su testirali trajnost ovih promena uvodeći dijetu za gojazne miševe. Nekoliko meseci nakon što su miševi ponovo postali vitki, promene u njihovim epigenomima su i dalje bile postojane, kao da su ćelije „pamtile“ da se nalaze u gojaznom telu.

Nije jasno koliko dugo telo pamti gojaznost. Možda postoji vremenski rok kad će to pamćenje nestati, ali ne znamo, kažu istraživači.

Radi boljeg razumevanja efekata tog pamćenja, koji se naziva i jo-jo efekat, proučavane su masne ćelije miševa koji su smršali nakon što su bili gojazni. Te ćelije su apsorbovale više šećera i masti nego masne ćelije miševa koji nikad nisu bili gojazni. Ranije gojazni miševi takođe su brže dobijali težinu pri visokomasnoj ishrani nego miševi iz kontrolne grupe.

Međutim, naučnici koji nisu uključeni u ovu studiju primećuju da ona ne dokazuje da epigenetske promene uzrokuju fizičke promene kod miševa. Spisak epigenetskih promena u masnim ćelijama ima vrednost, ali će biti teško utvrditi koje od njih su odgovorne za produženo pamćenje.

„Veza još nije kauzalna, u pitanju je korelacija…radimo na tome“, kažu istraživači.

Ključno je sprečavanje gojaznosti uopšte. Ljudi koji izgube težinu mogu ostati vitki, ali će to zahtevati mnogo truda i energije. Nalazi studije bi mogli pomoći da se ukloni deo stigme koja okružuje gojaznost.

(Telegraf Nauka/Nature)