Naša tela ne skladište uspomene samo u mozgu: Proces otkriven i u drugim organima

Naučnici su proučavali dve vrste ćelija – iz nervnog tkiva i iz bubrega

Poznato je da naš mozak, i posebno moždane ćelije, skladište uspomene. Međutim, tim naučnika otkrio je da ćelije iz drugih delova tela takođe imaju funkciju čuvanja uspomena, čime se otvaraju novi putevi za razumevanje kako pamćenje funkcioniše i kako to iskoristiti za lečenje poremećaja povezanih sa pamćenjem, piše EurekAlert!

- Učenje i pamćenje su generalno povezani sa mozgom i moždanim ćelijama, ali naša studija pokazuje da i druge ćelije u telu mogu da uče i formiraju uspomene – rekao je Nikolaj V. Kukuškin, istraživač sa Njujorškog univerziteta i glavni autor studije objavljene u Nature Communications.

Preporučujemo

Istraživači su želeli da shvate da li ćelije koje nisu moždane pomažu u procesu pamćenja pozajmljivanjem dobro uspostavljenih neuroloških osobina.

Naučnici su proučavali dve vrste ćelija – iz nervnog tkiva i iz bubrega – i izložili ih različitim hemijskim signalima, na isti način na koji su izložene moždane ćelije kada učimo nešto novo. Odgovor na to je uključivanje „gena za pamćenje“, istog koji uključuju moždane ćelije kako bi formirale uspomene.

- Ovo je pokazalo da sposobnost učenja nije jedinstvena za moždane ćelije, već bi mogla da bude fundamentalna osobina svih ćelija – rekao je Kukuškin i dodao:

- Ovo otkriće otvara nova vrata za razumevanje procesa pamćenja i mogla bi da pomogne u lečenju poremećaja pamćenja. Takođe moramo da tretiramo naše telo kao mozak, da razmotrimo kako naš pankreas pamti naše ranije obroke da bi održavao zdrave nivoe šećera u krvi ili šta ćelije kancera pamte o hemioterapiji.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)