Ljudi rođeni bez čula mirisa dišu drugačije, otkriva nova studija

Ljudi sa funkcionalnim čulom mirisa udišu više nego oni sa anosmijom, što može imati zdravstvene implikacije.

Ljudi rođeni bez čula mirisa dišu drugačije nego oni koji imaju to čulo, otkrili su istraživači, što bi moglo pomoći u objašnjenju zašto su problemi sa percepcijom mirisa povezani sa mnogim zdravstvenim stanjima.

Iako neki smatraju čulo mirisa nebitnim – Čarls Darvin je rekao da ono vrlo malo koristi ljudima – studije su povezale nedostatak tog čula sa depresijom, osećanjima lične izolovanosti i čak povećanim rizikom od rane smrti.

Preporučujemo

Uticaj gubitka čula mirisa privukao je dodatnu pažnju kao uobičajeni simptom kovida. Naučnici iz Instituta Vajcman u Izraelu pratili su 21 osobu rođenu bez čula mirisa i 31 osobu koja je prijavila neoštećeno čulo mirisa. Svi učesnici studije su tokom 24 časa redovnih aktivnosti nosili uređaj u nozdrvama koji je merio protok vazduha.

Rezultati su pokazali da su osobe sa funkcionalnim čulom mirisa imale više udisaja nego oni sa anosmijom, za šta istraživači kažu da bi moglo biti reakcija na mirise u okruženju – što je potvrđeno dodatnim eksperimentom koji je pokazao da se ovi ekstraudisaji nisu dešavali kod ljudi sa funkcionalnim čulom mirisa kad su bili u nekoj bezmirisnoj sredini.

Istraživači su otkrili da u budnom stanju osobe sa anosmijom imaju više pauza tokom disanja i niži maksimalni nivo protoka vazduha prilikom izdisanja, kao i druge razlike u obrascima disanja dok spavaju, što je period kad okolni mirisi u velikoj meri ostaju konstantni.

Podaci su uneti u algoritam mašinskog učenja, koji je bio sposoban da zaključi da li osoba ima ili nema anosmiju sa ukupnom tačnošću od 83%.

Studija ima ograničenja, uključujući to da je mala, da nije posebno uzela u obzir disanje na usta i da ne može da dokaže da razlike u respiratornim obrascima uzrokuju zdravstvene probleme kod ljudi sa anosmijom. Štaviše, studija je uključivala samo ljude rođene bez čula mirisa, iako istraživači sad rade sa ljudima koji su ga izgubili kasnije u životu.

Premda ističu da postoje drugi mogući razlozi za povezanost između anosmije i zdravstvenih problema, istraživači kažu da bi razlike u obrascima disanja mogle imati uticaj na fizičko i mentalno zdravlje, uključujući uticaj putem promena u moždanoj aktivnosti.

S obzirom na izuzetnu važnost disanja za ljudski život, ideja da respiratorni obrasci mogu imati veliki značaj uopšte nije neverovatna.

(Telegraf Nauka/Guardian)