Slatki miris pamćenja

Foto: Shutterstock

Učesnici u ovoj studiji neuronaučnika sa Kalifornijskog univerziteta u Ervajnu ostvarili su rast od 226% kognitivnog kapaciteta, u poređenju sa kontrolnom grupom. Istraživači kažu da ovaj nalaz transformiše dugo poznatu vezu između mirisa i memorije u jednostavnu, neinvazivnu tehniku za jačanje pamćenja i potencijalno sprečavanje demecije, piše Science Daily.

Preporučujemo

Projekat je uključivao muškarce i žene starosti 60-85 godina bez oštećenja memorije. Svi su dobili raspršivač i sedam patrona, od kojih je svaka sadržala po jedno različito prirodno ulje. Ljudi u kontrolnoj grupi su dobili patrone sa neznatnim količinama ulja. Učesnici su stavljali drugu patronu u raspršivač svake večeri pre spavanja i ona bi bila aktivirala tokom dva sata dok su oni spavali.

Utvrđeno je povećanje od 226% kognitivnog učinka u poređenju sa kontrolnom grupom, mereno putem spiska reči obično korišćenog za testiranje pamćenja. Snimci su otkrili bolji integritet u moždanoj putanji zvanoj levi kukasti fascikulus. Ta putanja, koja povezuje srednji slepoočni režanj sa prefrontalnim korteksom zaduženim za odlučivanje, postaje manje jaka s godinama. Učesnici su takođe prijavili čvršći san.

Naučnici odavno znaju da gubitak olfaktornog kapaciteta, ili sposobnosti njuha, može predvideti razvoj skoro 70 neuroloških i psihijatrijskih bolesti, uključujući Alchajmerovu i druge demencije, Parkinsonovu, šizofreniju i alkoholizam.

Postoje dokazi o povezanosti između gubitka čula mirisa zbog kovida i kognitivnog slabljenja. Istraživači su ranije otkrili da je podvrgavanje ljudi sa umerenom demencijom dejstvu do 40 različitih mirisa dvaput dnevno u izvesnom periodu poboljšalo njihova pamćenja i jezičke veštine, smanjilo depresiju i unapredilo njihove olfaktorne sposobnosti.

Naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Ervajnu odlučili su da pokušaju da pretvore ovo znanje u jednostavno i neinvazivno sredstvo borbe protiv demencije.

„Realnost je da posle 60 godina starosti olfaktorna sposonost i kognicija počinju da opadaju“, kaže Majkl Lion, profesor neurobiologije i ponašanja. „Međutim, nije realistično misliti da ljudi sa kognitivnim oštećenjem mogu otvoriti, pomirisati i zatvoriti 80 bočica mirisa dnevno. To bi bilo teško čak i onima bez demencije“.

Prvi autor studije, Sintija Vu kaže: „Zato smo smanjili broj mirisa na samo sedam, izlažući učesnike samo jednom od njih u svakom navratu, umesto više aroma upotrebljenih istovremeno u prethodnim projektima. Omogućivši ljudima da osete mirise dok spavaju, eliminisali smo potrebu za izdvajanjem vremena za to svakog dana dok su budni“.

„Olfaktorno čulo ima specijalnu privilegiju da je direktno povezano sa memorijskim sklopovima mozga“, rekao je Majkl Jasa, profesor i načelnik centra za neurobiologiju. „Sva druga čula prvo idu preko talamusa. Svako je iskusio koliko su mirisi moćni u pobuđivanju sećanja, čak i iz davne prošlosti. Međutim, za razliku od promena vida koje tretiramo naočarima i slušnih pomagala kod oštećenja sluha, nema intervencije za gubitak čula mirisa“.

Sledeći korak bi trebalo da bude izučavanje uticaja ove tehnike na ljude sa dijagnostikovanim kognitivnim gubitkom. Istraživači se takođe nadaju da će njihov nalaz voditi ka daljim istraživanjima u cilju olfaktornih terapija za oštećenje pamćenja.

Proizvod zasnovan na njihovoj studiji i smišljen za upotrebu kod kuće trebalo bi da se pojavi na tržištu ove jeseni.

(Telegraf Nauka/Science Daily)