Ove tetovaže na glavi mogu da mere moždanu aktivnost

Naučnici su napravili tečno mastilo koje doktori mogu da istetoviraju na glavi pacijenta kako bi merili moždanu aktivnost. Tehnologija predstavljena u žurnalu Cell Biomaterials ima potencijal da unapredi proces praćenja moždane aktivnosti i dijagnostifikovanja neuroloških oboljenja. Takođe, može se koristiti i za bolje neinvazivno povezivanje mozga i kompjutera.

- Naše inovacije u dizajniranju senzora, biokompatibilnog mastila i brzog štampanja tabaju put za buduću proizvodnju elektronskih senzora na tetovažama, sa mnogo različitih načina primene – rekla je Nanshu Lu, autorka studije sa Univerziteta Teksasa u Ostinu, a prenosi ScienceDaily.

Preporučujemo

Elektoencefalografija (EEG) je važan alat za uspostavljanje dijagnoze za neurološka obolenja, uključujući napade, moždane tumore, epilepsiju i moždane povrede. Tokom tradicionalnih EEG testova, tehničari mere glavu pacijenta lenjirima i olovkama, obeležavaju desetinu tačaka gde lepe elektrode, a onda ih povezuju sa mašinom za prikupljanje podataka. Ovo je dugotrajan i neprijatan proces, koji traje satima.

Lu i njen tim pioniri su razvoja malih senzora koji prate telesne signale sa površine ljudske kože, što je tehnologija poznata kao elektronske tetovaže ili e-tetovaže. One se primenjuju za merenje aktivnosti srca i mišića, pa čak i ispod pazuha.

Ranije e-tetovaže morale su da se štampaju na tankom sloju lepljivog materijala pre nego što pređu na kožu, pa su mogle da se koriste samo tamo gde nema dlaka.

Gjv2cywyoB8?si=O430hNzGT_AqUjGa

- Dizajniranje materijala kompatibilnog sa dlakama na koži bio je izazov za ovu tehnologiju – rekla je Lu.

Korišćenjem kompjuterskog algoritma oni su uspeli da dizajniraju EEG elektrode za glavu, koje se primenjuju kontrolisanim štampačem. Proces je brz, ne zahteva dugotrajan kontakt i nije nekomforan. Veza koja je uspostavljena traje najmanje 24 sata.

- Naša studija ima potencijal da revolucionarizuje način na koji se dizajniraju uređaji za povezivanje mozga i kompjutera – rekao je Hose Milan sa Univerziteta Teksasa u Ostinu.

(Telegraf Nauka/Science Daily)