Zdrava prenatalna ishrana smanjuje rizik od autizma

Nova studija pokazuje značaj zdravih prehrambenih navika tokom trudnoće na smanjenje rizika od autizma i problema sa socijalnom komunikacijom kod dece

Skorašnje istraživanje je pružilo ubedljive dokaze da zdrava prenatalna ishrana može značajno smanjiti rizik od autizma i srodnih problema sa socijalnom komunikacijom kod dece. Studija, koja je analizirala podatke iz dve opsežne kohortne studije u Norveškoj i Velikoj Britaniji, naglašava potencijalni uticaj ishrane majki na neurološki razvoj potomstva, piše Neuroscience.

Prevalencija poremećaja iz spektra autizma (ASD) procenjuje se na između 1% i 2% u opštoj populaciji. ASD je heterogeno neurološko stanje koje karakterišu trajne teškoće u socijalnoj komunikaciji i ograničena, repetitivna ponašanja i interesi. Razumevanje složene etiologije autizma predstavlja značajan fokus naučnih istraživanja, a prenatalni faktori, uključujući ishranu, sve više se istražuju kao mogući uticaji.

Preporučujemo

Studija se oslanjala na podatke iz dve velike prospektivne kohorte: Norveške kohortne studije majki, očeva i dece (MoBa) i Avon longitudinalne studije roditelja i dece (ALSPAC) u Velikoj Britaniji. Cilj istraživanja bio je da se istraže asocijacije između prenatalnih obrazaca ishrane i verovatnoće dijagnoze autizma i osobina povezanih sa autizmom kod dece. Učesnici su uključivali 84.548 parova majka-odojče iz MoBa kohorte i 11.670 parova iz ALSPAC kohorte.

Nova perspektiva

Nalazi studije su izuzetno značajni. U MoBa kohorti, visoka usklađenost sa zdravim prenatalnim obrascem ishrane bila je povezana sa 22% nižom verovatnoćom dijagnoze autizma kod dece. Pored toga, i MoBa i ALSPAC kohorte su pokazale da je zdrava prenatalna ishrana bila povezana sa smanjenom verovatnoćom problema sa socijalnom komunikacijom u uzrastima od 3 i 8 godina.

Ovi rezultati doprinose rastućem razumevanju etiologije autizma. Studija sugeriše da prenatalna ishrana igra ključnu ulogu u neurološkom razvoju i može uticati na rizik od ASD. Prethodna istraživanja su ukazala na to da određeni nutrijenti, kao što su folna kiselina, vitamin D i riblje ulje, mogu biti korisni tokom trudnoće. Ova studija proširuje perspektivu ispitivanjem ukupnih obrazaca ishrane umesto izolovanih nutrijenata.

Istraživači su koristili rigorozne metodološke pristupe kako bi osigurali pouzdanost svojih nalaza. Korišćena je faktorska analiza da se izvede zdrav prenatalni obrazac ishrane, koji je uključivao visok unos voća, povrća, ribe, orašastih plodova i celih žitarica, te nizak unos crvenog i prerađenog mesa, gaziranih pića i hrane bogate mastima i rafinisanim ugljenim hidratima.

Ishodi su mereni korišćenjem standardizovanih alata. Dijagnoza autizma potvrđena je kroz Norveški registar pacijenata za MoBa kohortu, obuhvatajući sve dijagnoze postavljene u javnom specijalističkom zdravstvenom sistemu. Osobine povezane sa autizmom procenjivane su korišćenjem Upitnika za socijalnu komunikaciju (SCQ) i Kontrolne liste za socijalne i komunikacione poremećaje (SCDC) u različitim uzrastima.

U norveškoj MoBa kohorti, majke koje su se pridržavale zdrave prenatalne ishrane imale su značajno manju verovatnoću da njihova deca budu dijagnostikovana sa autizmom. Tačnije, deca ovih majki imala su 22% manju šansu za dijagnozu autizma (odds ratio [OR], 0,78; 95% interval poverenja [CI], 0,66-0,92).

Studija je takođe otkrila da su deca majki koje su sledile zdravu ishranu imala manju verovatnoću za poteškoće u socijalnoj komunikaciji. U uzrastu od 3 godine, ta verovatnoća je bila smanjena za 24% (OR, 0,76; 95% CI, 0,70-0,82), dok je u uzrastu od 8 godina bila smanjena za 26% (OR, 0,74; 95% CI, 0,55-0,98). Ovi nalazi su bili dosledni u obe kohorte, MoBa i ALSPAC.

Interesantno je da studija nije našla dosledne veze između zdrave prenatalne ishrane i restriktivnih i repetitivnih ponašanja, koja su takođe karakteristična za autizam. Ovo sugeriše da različiti aspekti autizma mogu imati različite uzročne puteve i da prenatalna ishrana može uticati na njih na različite načine.

Nekoliko mehanizama

Autori studije spekulišu o nekoliko mehanizama kroz koje zdrava prenatalna ishrana može smanjiti rizik od autizma i srodnih osobina. Jedna hipoteza je da hranljiva ishrana podržava optimalni razvoj fetalnog mozga obezbeđujući esencijalne nutrijente koji su ključni za neurološki razvoj. Na primer, omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribi poznate su po svojoj ulozi u strukturi i funkciji mozga.

Drugi potencijalni mehanizam su antiinflamatorna i antioksidativna svojstva zdrave ishrane. Hronična inflamacija i oksidativni stres su povezani sa neurološkim poremećajima, a ishrana bogata voćem, povrćem i celim žitaricama može pomoći u ublažavanju ovih efekata.

Snage ove studije uključuju njen veliki uzorak i prospektivni dizajn, koji smanjuju rizik od pristrasnosti sećanja i omogućavaju precizniju procenu prenatalne ishrane i neuroloških ishoda. Korišćenje standardizovanih dijagnostičkih alata i replikacija nalaza u dve različite kohorte dodatno potvrđuju rezultate.

Međutim, studija ima i ograničenja. Samoprijavljeni podaci o ishrani mogu biti podložni greškama u merenju, a jednokratne procene ishrane tokom trudnoće možda ne odražavaju promene u ishrani tokom vremena. Pored toga, iako su istraživači prilagodili širok spektar potencijalnih konfuznih faktora, neizmerena i rezidualna konfuzija ne može se potpuno isključiti.

Ova studija pruža ubedljive dokaze da je zdrava prenatalna ishrana povezana sa smanjenim rizikom od dijagnoze autizma i teškoća u socijalnoj komunikaciji kod dece. Ovi nalazi naglašavaju važnost materinske ishrane tokom trudnoće i njen potencijalni uticaj na neurološke ishode kod potomstva. Promocijom zdravih obrazaca ishrane tokom trudnoće, možda ćemo moći smanjiti rizik od autizma i poboljšati dobrobit budućih generacija.

(Telegraf Nauka / Neuroscience)