Medved napao, osakatio i ubio tinejdžera: Rešena misterija „Malog princa“ stara 27.500 godina

Skelet tinejdžera bio je opružen u plitkoj jami na podlozi od crvenog okera. Njegovi ostaci bili su ukrašeni brojnim privescima od slonovače, četiri perforirane palice od jelenskih rogova, privescima od slonovače mamuta i sečivom od kremena, dok mu je lobanja bila ukrašena stotinama probušenih školjki i sa nekoliko očnjaka jelena.

Međutim, arheolozi su primetili još nešto kada su 1942. godine otkopali ove drevne ostatke u pećini Arene kandide u severozapadnoj Italiji - znake značajne traume na telu, saopštio je Univerzitet u Montrealu.

Preporučujemo

Njegova ključna kost, vilična kost, jedna lopatica i vrh nadlaktice bili su smrskani ili na drugi način oštećeni, kao i vratni pršljenovi, pri čemu su ti delovi i neki koji su nedostajali bili zamenjeni velikim grumenom žutog okera, očigledno da bi se prekrile njegove rane.

Na lobanji je takođe postojao jasno definisan linearni urez.

Šta se dogodilo? Da li je mladić povređen u lovu, da li ga je napao medved ili neka velika mačka, ili možda nešto drugo, čak i čovek? Ili je jednostavno pao sa visine? I da li je umro trenutno, ili je dugo patio?

Niko to nije mogao sa sigurnošću da kaže - sve do sada.

U novoj studiji, čiji su koautori antropolozi sa Univerziteta u Montrealu Žilijen Riel-Salvatore i Klodin Gravel-Migel, tim naučnika predvođen bioantropologom sa Univerziteta u Kaljariju, Vitaleom Stefanom Sparaselom, pažljivo je rekonstruisao ono što veruju da je ubilo tinejdžera pre oko 27.500 godina.

- Ovo je vežba iz osteobiografije koja otkriva poslednje trenutke jednog tinejdžera iz doba paleolita u onome što je danas Ligurija. Možemo sa velikom sigurnošću reći da je mladić pao kao žrtva velikog mesoždera, najverovatnije medveda. Zatim je neko vreme preživljavao svoje povrede u agoniji pre nego što je umro i bio raskošno sahranjen, otuda i njegov nadimak 'Il Principe' (Mali princ) iz pećine Arene kandide - rekao je Riel-Salvatore, profesor i šef katedre za antropologiju na UdeM.

To je značajno otkriće, dodao je on.

- Ovo je jedan od veoma retkih slučajeva gde smo u stanju da utvrdimo uzrok smrti osobe iz perioda paleolita – naglasio je.

Uprkos brojnim dokazima da su ljudi u paleolitu lovili velike i opasne mesoždere, poput lavova, leoparda i medveda, skeletni dokazi o negativnim interakcijama sa divljom faunom izuzetno su retki u paleobiološkom zapisu vrste Homo sapiens.

„Mali princ“ (tako nazvan zbog bogatstva predmeta pronađenih u njegovom grobu) predstavlja izuzetak.

Radeći na skeletu koji se čuva u arheološkom muzeju u Peljiju, u Đenovi, Sparaselo i njegove kolege iz nekoliko institucija ponovo su analizirali dečakove lezije i sistematski pregledali ostatke u potrazi za dodatnim dokazima. Njihov cilj bio je da rekonstruišu način i okolnosti mladićeve smrti.

- Naša analiza je potvrdila perimortem prirodu (povrede nastale u vreme smrti) lezija na donjoj vilici i ramenu, i identifikovala druge moguće prelome povezane sa nasilnim događajem na lobanji, zubima i verovatno vratnom delu kičme - navode oni u svojoj studiji.

- Dodatna perimortem trauma, uključujući linearni trag na levoj temenoj kosti i trag uboda na lisnoj kosti, podržava hipotezu o mrcvarenju od strane životinje - nastavljaju istraživači. - S obzirom na celokupni traumatski obrazac, napad medveda ostaje najverovatnije objašnjenje.

Značajno je to što kosti tinejdžera pokazuju znake ranog zaceljivanja, što ukazuje na to da je preživeo dva do tri dana nakon napada, sugerišući da glavne arterije nisu bile presečene. Verovatno je umro od otkazivanja organa, unutrašnjeg krvarenja ili teške traume mozga.

Studija, objavljena u Journal of Anthropological Sciences, je takođe otkrila da je „Mali princ“ bio hrom: prethodno je zadobio traumatske povrede stopala, tačnije prelom malog prsta leve noge i osteochondritis dissecans na desnoj skočnoj kosti. Prema teoriji, kada je napadnut, nije mogao da pobegne dovoljno brzo.

Ovo potvrđuje ono što antropolozi odavno veruju o praistorijskim sakupljačima: bilo kakva značajna povreda donjih ekstremiteta činila ih je ranjivim na nasilne napade velikih predatora poput medveda i vodila u preranu smrt.

U slučaju „Malog princa“, duga agonija nesrećnog tinejdžera možda se odrazila na njegovu složenu sahranu, tvrde naučnici u studiji.

Ekstravagantni predmeti pronađeni u njegovom grobu mogu odražavati „ritualno sankcionisanje“ traumatičnog događaja od strane onih koji su ga sahranili, pre nego bilo kakav društveni status koji je možda imao, pišu oni. Drugim rečima, priređena mu je bogata sahrana kao deo ritualnog odgovora na njegovu patnju.

Ova teorija se slaže sa obrascima viđenim u drugim raskošnim sahranama tog vremena, koje su često uključivale ljude sa neobičnim povredama ili deformitetima.

- Ovaj obrazac podržava hipotezu da je formalna sahrana bila dodeljivana kako bi se ritualno obuzdali i priznali 'izuzetni događaji i izuzetni ljudi - zaključuju koautori.

(Telegraf Nauka/UdeM nouvelles)