Male promene navika mogu dramatično da produže život: Šokantni zaključci dve naučne studije

Male promene u svakodnevnim navikama mogu dramatično da produže život. To su pokazale dve odvojene studije, prenosi MedicalXpress.

Jedan tim predvođen norveškim istraživačima procenio je da bi dodavanje samo 5 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta dnevno, kao i smanjenje vremena provedenog u sedećem položaju za 30 minuta dnevno moglo sprečiti određeni udeo smrtnih slučajeva.

Preporučujemo

Druga analiza grupe koju predvode Australijanci povezuje male kombinovane pomake u spavanju, fizičkoj aktivnosti i kvalitetu ishrane sa dodatnim godinama životnog veka i perioda života u dobrom zdravlju (healthspan).

Fizička neaktivnost, procenjuje se, uzrok je od 7 do 9 odsto globalnog mortaliteta. Podaci koje ljudi sami daju o svojoj fizičkoj aktivnosti mogu biti neprecizni, dok podaci izmereni uređajima nude drugačiju osnovu za povezivanje obrazaca kretanja sa mortalitetom.

San, fizička aktivnost i ishrana oblikuju mortalitet i rizik od nezaraznih bolesti. Zasebno obraćanje pažnje na svako od ovih ponašanja može prevideti obrasce ponašanja koji se u svakodnevnom životu menjaju zajedno.

U studiji pod nazivom „Smrtni slučajevi potencijalno sprečeni malim promenama u fizičkoj aktivnosti i sedećem vremenu: meta-analiza podataka pojedinačnih učesnika iz prospektivnih kohortnih studija“, objavljenoj u žurnalu The Lancet, norveški istraživači su sproveli meta-analizu podataka pojedinačnih učesnika kako bi procenili udeo smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti povećanjem fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta za 5 i 10 minuta, kao i smanjenjem sedenja za 30 i 60 minuta dnevno.

Pet minuta dnevno više fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta povezano je sa sprečavanjem smrti kroz dve strategije prevencije: 6% svih smrtnih slučajeva moglo bi se sprečiti ako bi najmanje aktivni učesnici vežbali pet minuta dnevno; 10% svih smrtnih slučajeva moglo bi se sprečiti ako bi se u to uključili svi učesnici osim onih već najaktivnijih.

Trideset minuta manje sedenja dnevno takođe je povezano sa manjim brojem smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti: 3% svih smrtnih slučajeva moglo bi se izbeći ako bi samo najmanje aktivni postali aktivniji; 7,3% smrtnih slučajeva ako bi se uključili svi osim onih koji su već najaktivniji.

U studiji „Minimalne kombinovane varijacije u spavanju, fizičkoj aktivnosti i ishrani povezane sa poboljšanjem životnog veka i zdravog životnog veka: populaciona kohortna studija“, objavljenoj u eClinicalMedicine, australijski istraživači su koristili prospektivnu kohortu kako bi utvrdili minimalna kombinovana poboljšanja u spavanju, fizičkoj aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta i kvalitetu ishrane koja su povezana sa dužim životnim vekom i zdravim životnim vekom.

Optimalan san, fizička aktivnost i kvalitet ishrane povezani su sa dodatnim godinama života. Spavanje od 7,2 do 8,0 sati dnevno, više od 42 minuta dnevno fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta i ocena kvaliteta ishrane od 57,5 do 72,5 povezani su sa 9,35 dodatnih godina životnog veka.

Minimalne kombinovane promene povezane sa manjim dobitima koristile su pomake na nivou minuta i poena. Pet minuta više sna dnevno, 1,9 minuta više fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta i povećanje ocene kvaliteta ishrane za 5 poena povezani su sa jednom dodatnom godinom životnog veka. Tačno 24 minuta više sna dnevno, 3,7 minuta više fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta i povećanje ocene kvaliteta ishrane od 23 poena povezani su sa 4,0 dodatne godine zdravog životnog veka.

Oba tima su male, realne pomake predstavila kao promene koje donose značajne dobitke. Jedan set procena povezao je nekoliko minuta više fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta i manje sedećeg vremena sa udelom smrtnih slučajeva koji se potencijalno mogu sprečiti.

Drugi set procena povezao je skromna istovremena poboljšanja u spavanju, fizičkoj aktivnosti i kvalitetu ishrane sa dodatnim godinama ukupnog i zdravog životnog veka.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)