Dečje mozgove oblikuje vreme provedeno na digitalnim uređajima

Nakon analize istraživanja koja su rađena tokom 23 godine i obuhvataju više od 30.000 dece, eksperti preporučuju veću pomoć institucija roditeljima.

Preporučujemo

Međutim, istraživači nisu sugerisali ograničenje vremena pred ekranom, što može, kako kažu, dovesti do konfrontacije. Umesto toga, oni traže od kreatora politike da pomognu roditeljima u snalaženju u digitalnom svetu promovišući programe koji podstiču pozitivan razvoj mozga.

Analizirane su 33 studije koje su pomoću tehnologije neurosnimanja merile uticaj digitalne tehnologije na mozgove dece mlađe od 12 godina. Ukupno je obuhvaćeno više od 30.000 učesnika.

Istraživanje otkriva da vreme provedeno pred ekranom dovodi do promena u prefrontalnom korteksu mozga, koji je baza izvršnih funkcija poput radne memorije i sposobnosti planiranja ili fleksibilnog reagovanja na situacije.

Takođe se uočavaju uticaji na temeni režanj, koji nam pomaže u procesuiranju dodira, pritiska, toplote, hladnoće i bola; slepoočni režanj – koji je značajan za pamćenje, slušanje i jezik; i potiljačni režanj – koji nam pomaže da protumačimo vizuelne informacije.

I učitelji i staratelji treba da znaju da digitalna iskustva mogu uticati na kognitivni razvoj dece. Ograničavanje vremena pred ekranom je efikasan, ali konfliktan postupak, i naprednije, uviđavnije i praktičnije strategije mogu da se razviju i primene.

Istraživački tim, sastavljen od stručnjaka sa Obrazovnog univerziteta u Hongkongu, Šangajskog učiteljskog univerziteta u Kini i Univerziteta Mekvori u Australiji, hteo je da sazna kako digitalna aktivnost utiče na plasticitet mozga tokom ključnih perioda razvoja. Poznato je da se vizuelni razvoj uglavnom odvija pre osam godina starosti, dok je ključno vreme za usvajanje jezika do 12 godine života.

Naučnici su sintetizovali i analizirali studije o digitalnoj aktivnosti dece i povezanom razvoju mozga objavljene od januara 2000. do aprila 2023.

Zaključak je da rana digitalna iskustva imaju značajan uticaj na stanje dečjih mozgova i njihovo funkcionisanje. To je viđeno kao potencijalno pozitivno i negativno, ali uglavnom više negativno.

Na primer, negativni uticaji su primećeni u nekim studijama o tome kako vreme pred ekranom utiče na funkciju mozga neophodnu za pažnju, sposobnost izvršne kontrole, kontrolu inhibicije, kognitivne procese i funkcionalnu povezivost.

Druge studije su sugerisale da je više vremena provedenog pred ekranom povezano sa nižom funkcionalnom povezivošću u oblastima mozga koje se tiču jezika i kognitivne kontrole, sa potencijalno negativnim uticajem na kognitivni razvoj.

Analizirana su i istraživanje na bazi uređaja. Otkriveno je da korisnici tablet-računara imaju lošije funkcionisanje mozga i rešavanje problema. Primećeno je, u četiri studije, da oni koji igraju video igrice i mnogo koriste internet stvaraju negativne promene u delovima mozga sa uticajem na nivo inteligencije i zapreminu mozga.

A generalno „intenzivno korišćenje medija“ može da utiče na vizuelno procesuiranje i više kognitivne funkcije.

Međutim, šest studija je demonstriralo kako digitalna iskustva mogu pozitivno da utiču na funkcionalnost dečjeg mozga.

Jedna je primetila poboljšano fokusiranje i sposobnosti učenja u čeonom režnju mozga. Druga studija je sugerisala da igranje video igrica može da poveća kognitivne zahteve, potencijalno unapređujući dečje izvršne funkcije i kognitivne sposobnosti.

Ovo istraživanje ima značajne implikacije po praktično unapređenje i kreiranje politike. Edukatori i staratelji treba da znaju da digitalna iskustva mogu da utiču na dečji kognitivni razvoj. Stoga treba da obezbede odgovarajuće smernice, uključenost i podršku za digitalnu aktivnost dece, kažu istraživači.

Vrlo je važno da odgovorna lica razviju i primene programe za zaštitu i unapređenje razvoja mozga kod dece u digitalnom svetu.

Ograničenje studije, ističu autori, jeste nedostatak istraživanja, možda zato što je ova tema nova, a i tehnologije istraživanja se razvijaju.

Osim toga, analiza nije obuhvatila ključna pitanja kao što je pitanje da li su rane digitalne aktivnosti (npr. vreme pred ekranom) ili kognitivni procesi (npr. iskustvo učenja) podstakli promenu funkcije ili strukture mozga, i da li postoje različiti efekti različlitih tipova digitalne opreme i načina upotrebe.

Na kraju, autori preporučuju da buduće istraživanje iskoristi tehnike kao što je dugoročno istraživanje o uticaju ekrana na moždane funkcije.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)