Razlike u strukturi mozga povezane sa ranom upotrebom droga među adolescentima

Izgleda da mnoge razlike postoje pre bilo kakve upotrebe droga, ukazujući na ulogu koju bi struktura mozga mogla imati u riziku od zavisnosti.

Studija sa skoro 10.000 adolescenata, koju su finansirali američki Nacionalni instituti za zdravlje (NIH), identifikovala je jasne razlike u moždanim strukturama onih koji su koristili droge pre 15 godina starosti naspram onih koji nisu.

Preporučujemo

Izgleda da mnoge od ovih razlika u moždanoj strukturi postoje u detinjstvu pre bilo kakve upotrebe droge, što ukazuje da možda imaju ulogu u riziku od početka upotrebe kasnije u životu, zajedno sa genetskim faktorima, faktorima životne sredine i drugim neurološkim faktorima.

Moždana struktura individue, zajedno sa ličnom genetikom, uticajima životne sredine i interakcijama ovih faktora, može uticati na nivo rizika i otpornosti u pogledu upotrebe droga i zavisnosti, kaže dr Nora Volkov, direktorka Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga (NIDA).

Stoga je razumevanje složene interakcije tih faktora koji doprinose i štite od upotrebe droga bitno za efikasnu prevenciju i podršku onima koji su najranjiviji.

Među 3.460 adolescenata koji su koristili droge pre 15 godina starosti, većina (90,2%) je prijavila da je probala alkohol, uz značajno preklapanje sa upotrebom nikotina i/ili kanabisa – 61,5% i 52,4% mladih su takođe koristili nikotin, odnosno kanabis, kao i alkohol.

Početak upotrebe tih supstanci bio je povezan sa brojnim razlikama u globalnoj i regionalnoj strukturi mozga, prvenstveno u korteksu, od kojih su neke specifične za određenu supstancu. Iako bi ovi podaci mogli pomoći u prevenciji, istraživači ističu da sama struktura mozga ne može poslužiti za predviđanje upotrebe droga tokom adolescencije i da ove podatke ne bi trebalo koristiti kao dijagnostičko sedstvo.

Istraživači sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu procenili su snimke dobijene magnetnom rezonancom kod 9.804 dece širom SAD kad su imala 9-11 godina, kao osnovu za poređenje, i pratili ih tokom tri godine radi utvrđivanja da li su neki aspekti snimljene moždane strukture povezani sa ranim početkom upotrebe droga.

Pažnja je posvećena alkoholu, nikotinu i/ili kanabisu, najuobičajenijim drogama korišćenim u ranoj adolescenciji, kao i drugim zabranjenim supstancama. Upoređeni su snimci 3.460 učesnika koji su prijavili početak upotrebe supstanci pre 15 godine starosti od 2016. do 2021. sa onima koji nisu (6.344).

Istraživači su ocenili razlike i u globalnoj i u regionalnoj strukturi mozga, posmatrajući volumen, debljinu, dubinu moždanih nabora, i površinu, prvenstveno u korteksu. Korteks je spoljašnji sloj mozga, prepun neurona i odgovoran za mnoge procese visokog nivoa, uključujući učenje, osećaje, memoriju, jezik, emocije i odlučivanje. Specifične karakteristike i razlike u ovim strukturama povezane su sa varijabilnošću kognitivnih sposobnosti i neuroloških uslova.

Identifikovano je pet strukturalnih razlika na globalnom moždanom nivou između onih koji su prijavili početak upotrebe droga pre 15 godina starosti i onih koji nisu. Te razlike su uključivale veću ukupnu zapreminu mozga i veću supkortikalnu zapreminu kod onih koji su prijavili početak upotrebe droga. Dodatnih 39 razlika u strukturi mozga otkriveno je na regionalnom nivou, a oko 56% regionalne varijacije uključivalo je kortikalnu debljinu. Takođe se čini da su neke razlike u moždanoj strukturi specifične za određeni tip supstance.

Upoređeni su i oni koji nisu prijavili početak upotrebe droga sa podgrupom od 1.203 učesnika u grupi koja je započela upotrebu supstanci, ali nisu imali iskustvo upotrebe droga kad su urađeni prvi snimci magnetnom rezonancom.

Rezultati ove sekundarne analize sugerišu da su neke od strukturalnih moždanih razlika možda postojale pre ikakve upotrebe droga, dovodeći u pitanje interpretaciju da takve razlike uzrokuje samo izloženost drogama i ukazujući na prostor za dalje istraživanje.

Iako neke oblasti mozga u kojima su otkrivene razlike imaju veze sa potrebom za jakim doživljajima i sa impulsivnošću, istraživači primećuju da je potrebno još rada u cilju utvrđivanja kako se te strukturalne razlike mogu prevesti u razlike u funkciji mozga ili ponašanja. Takođe naglašavaju da interakcija genetike, životne sredine, moždane strukture, prenatalnog okruženja i bhevioralni uticaj deluju na ponašanja.

Još jedna nedavna analiza sa Mičigenskog univerziteta demonstrira ovu interakciju, pokazujući da obrasci funkcionalne moždane povezanosti u ranoj adolescenciji mogu da predvide početak upotrebe droga u mladosti i da su te putanje verovatno pod uticajem izloženosti zagađenju.

Buduće studije biće ključne za određivanje kako inicijalne razlike u moždanoj strukturi mogu da se menjaju dok deca postaju starija i sa nastavljenom upotrebom droga ili razvojem zloupotrebe droga.

Poremećaji u upotrebi droga predstavljaju hronična, izlečiva stanja od kojih ljudi mogu da se oporave. Godine 2022, skoro 49 miliona ljudi u SAD imali su poremećaj u upotrebi barem jedne supstance. Poremećaji u upotrebi droga su delom definisani nastavljenom upotrebom supstanci uprkos negativnim posledicama.

To su takođe relapsna stanja, u kojima periodi apstinencije (nekorišćenja supstanci) mogu biti praćeni povratkom na upotrebu. Stigma koja ih prati može smanjiti verovatnoću da ljudi zatraže pomoć.

Nacionalni institut za zloupotrebu droga (NIDA) je deo Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH) pod okriljem Ministarstva zdravlja SAD. NIDA podržava većinu istraživanja na svetu o zdravstvenih aspektima upotrebe droga i zavisnosti.

NIH, agencija za medicinsko istraživanje, obuhvata 27 instituta i centara i deo je Ministarstva zdravlja SAD. NIH je prvenstveno federalna agencija koja sprovodi i podržava osnovna, klinička i translaciona medicinska istraživanja i istražuje uzroke, tretmane i lekove za uobičajene i retke bolesti.

(Telegraf Nauka/NIDA)