Kako životni uslovi utiču na strukturu mozga i ishranu

Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu otkriva da loš kvalitet dostupnih namirnica, povećan unos kalorija iz namirnica sa visokim sadržajem transmasnih kiselina i sredine koje ne podstiču fizičku aktivnost, što je sve prisutno u siromašnim stambenim okruženjima, remete fleksibilnost procesuiranja informacija u mozgu kad su u pitanju nagrađivanje, regulisanje emocija i kognicija, piše Neuroscience News.

Ranija istraživanja su pokazala da život u siromašnom okruženju može uticati na zdravlje mozga, ali u ovoj studiji izvedena je detaljna analiza korteksa radi utvrđivanja kako život u siromašnom okruženju može promeniti određene oblasti mozga koje imaju različite uloge.

„Otkrili smo da je siromaštvo životnog okruženja povezano sa razlikama u finoj strukturi korteksa. Neke od tih razlika su povezane sa višim indeksom telesne mase i visokim unosom transmasnih kiselina iz pržene brze hrane“, rekla je dr Arpana Gupta.

„Naši rezultati sugerišu da bi oblasti mozga uključene u procese nagrađivanja, emocije i sticanje znanja i razumevanja mogle biti pod uticajem aspekata siromašne životne sredine koji doprinose gojaznosti“, rekla je ona. „To ukazuje na značaj rešavanja problema kvalitetne ishrane u siromašnim okruženjima kako bi se zaštitilo zdravlje mozga“.

Siromašno životno okruženje je definisano kombinacijom faktora kao što su nizak medijalni prihod, nizak nivo obrazovanja, velika gustina naseljenosti i nepostojanje kompletnog vodovodnog i kanalizacionog sistema.

Studija je uključivala 92 osobe – 27 muškaraca i 65 žena – iz šire oblasti Los Anđelesa. Sakupljene su informacije o demografskim faktorima i indeksu telesne mase, a nerazvijenost životnog okruženja je procenjena u skladu sa indeksom siromaštva.

Ranije studije su pokazale da su ljudi koji žive u siromašnim okruženjima u većoj opasnosti od gojaznosti zbog lošeg kvaliteta dostupnih namirnica, povećanog unosa kalorija iz namirnica sa visokim sadržajem transmasnih kiselina i okoline koja ne podstiče fizičku aktivnost.

Istraživači su se sad usredsredili na odnos između indeksa siromaštva i rezultata snimanja na četiri nivoa cerebralnog korteksa kako bi detaljnije ispitali veze između siromašnog životnog okruženja i moždane strukture. Učesnici studije su podvrgnuti dvama tipovima snimanja magnetnom rezonancom koji daju uvide u moždanu strukturu, signalizaciju i funkcionisanje.

„Različite populacije ćelija postoje u različitim slojevima korteksa, gde su različiti mehanizmi signaliziranja i funkcije obrade informacija“, rekla je dr Liza Kilpatrik. „Ispitivanje mikrostrukture na različitim kortikalnim nivoima obezbeđuje bolje razumevanje promena u ćelijskim populacijama, procesima i putevima komunikacije na koje može uticati život u nekoj siromašnoj sredini“.

Rezultati pokazuju da je lošiji indeks siromaštva povezan sa komunikacionim promenama u oblastima mozga značajnim za društvenu interakciju. Druge promene se dešavaju u oblastima uključenim u proces nagrađivanja, regulisanje emocija i više kognitivne procese – i čini se da na te promene utiče unos transmasnih kiselina.

Sveukupno, nalazi sugerišu da faktori u siromašnim okruženjima koji podstiču lošu ishranu i nezdravo povećanje težine „remete fleksibilnost obrade informacija u pogledu nagrađivanja, regulisanja emocija i kognicije“.

(Telegraf Nauka/Neuroscience News)