Ekskluzivno: Prof. dr Sebastijan Kobold za Telegraf Nauku govorio o mogućem novom načinu napada na ćelije raka
Profesor sa LMU jedan je od naučnika koji su radili na razvoju DNK-origamija koji koristi aktivatore T-ćelija da napada kancer
Veštačke DNK strukture ojačane antitelima imaju potencijal da daju instrukcije imunosistemu kako bi napadao specifične ćelije kancera, pokazala je studija istraživača sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu (Ludwig-Maximilians-Universität München ili LMU), Tehničkog univerziteta u Minhenu i Centra Helmholc. Ovaj novi tip programiranih aktivatora T-ćelija napravljenih sa DNK-origamijem je nanotehnologija koja daje novu nadu u borbi protiv raka.
Jedan od autora studije prof. dr med Sebastijan Kobold, profesor sa Odelenja za kliničku farmakologiju Univerzitetske bolnice LMU, odgovorio je za Telegraf Nauka na nekoliko pitanja o studiji i novoj metodi lečenja.
Vi i tim istraživača predstavili ste DNK-origami koji aktivira T-ćelije da napadaju ćelije raka. Koliko je nov ovaj pristup i kako on tačno funkcioniše?
- Aktivatori T-ćelija klinički su dozvoljeni u za neke kancere krvi poput akutne limfocitne leukemije. Novina u ovome je korišćenje DNK-origamija kao skela za povezivanje između domena antitela, koja imaju veliki potencijal da povećaju fleksibilnosti i prošire upotrebu aktivatora T-ćelija. Kao takav, korišćenje DNK-origamija je prvo u klasi.
Koliko je veliki potencijal savijenih DNK nanostruktura u lečenju raka?
- Ove DNK nanostrukture mogu da se koriste za prenošenje aktivatora T-ćelija tamo gde to dosad nije bilo moguće: na primer dozvoljavanje selektivnog targetiranja ćelija raka ili smanjenjem toksičnih nuspojava. To je hipoteza, koju moramo da potvrdimo klinički. Trenutno smo samo u prekliničkom stadijumu testiranja.
Da li ovaj metod napada ćelija raka može da donese revoluciju u tretmanu raka?
- Prednost ove metode je njena fleksibilnost. Na primer, može biti napravljen na način koji dozvoljava aktivatorima T-ćelija da deluju samo u određenim uslovima ili da se omogući ciljanje više meta jednim lekom. To je sve hipoteza i mora da bude provereno i potvrđeno klinički.
Šta je sledeći korak? Koliko će biti potrebno da ovaj metod počne da se koristi u bolnicama?
- Moje kolege doktori Klaus Vagenbauer, Kik, Funke i Dic napravile su kompaniju koja ima cilj da pokrene dalji preklinički i kasnije klinički razvoj metode. Biće potrebne godine pre nego što ovaj metod bude testiran u kliničkim studijama.
Može li ovaj tip ćelijske i genske terapije da se koristi u tretiranju nekih drugih bolesti?
- Prednost platforme je je da je ona agnostička prema bolesti, što znači da može biti adaptirana prema bolesti od interesa. Drugim rečima, cilj je rak, ali u principu ova tehnologija mogla bi da bude adaptirana za autozapaljenske ili druge bolesti. Da ponovim, sve ovo mora još da bude ispitano i potvrđeno.
(Telegraf Nauka)