Veliki obim struka, visok pritisak, holesterol i šećer u krvi drastično povećavaju rizik od infarkta i šloga

Metabolički sindrom postaje sve veći problem za osobe u četrdesetim i pedesetim godinama, naučnici iz Švedske dokazali da on skraćuje život za 2,3 godine

Osobe srednjih godina sa tri ili više nezdrave karakteristike, koje uključuju povećan obim struka, krvni pritisak, holesterol i povišen šećer u krvi, imaju srčani ili moždani udar dve godine ranije nego njihovi vršnjaci, pokazalo je istraživanje predstavljeno na Konnferenciji Evropskog udruženja kardiologa 2023, prenosi ScienceDaily.

- Mnoge osobe u četrdesetim i pedesetim godinama sa malo sala oko stomaka i marginalno povećanim krvnim pritiskom, holesterolom ili šećerom, ali se osećaju dobro i nisu svesni rizika, pa ne traže lekarsku pomoć. Taj scenario, nazvan metabolički sindrom, postaje sve veći problem zapadne populacije gde ljudi gomilaju probleme za kasnije godine. To je velika propuštena prilika da se reaguje pre srčanog ili moždanog udara koji su mogli da budu izbegnuti – rekla je dr Lena Lonberg iz Vastmanland okružne bolnice iz Švedske.

Preporučujemo

Procenjuje se da 31 odsto globalne populacije ima metabolički sindrom. Ranije studije pokazale su da ljudi sa metaboličkim sindromom imaju veći rizik od razvijanja dijabetesa, srčanih bolesti, šloga i prerane smrti. Ova studija povezuje odnos između asimptomatskog metaboličkog sindroma u srednjim godinama i kardiovaskularnih bolesti i smrti do tri decenije kasnije.

U studiji je učestvovalo 34.269 osoba u četrdesetim i pedesetim godinama, koji su učestvovali u kardiovaskularnom programu od 1990. do 1999. u švedskom okrugu Vastmanland. Učesnici su išli u svoj osnovni medicinski centar za klinička ispitivanja koja su podrazumevala merenje visine, težine, krvnog pritiska, holesterola, šećera u krvi i odnosa između obima struka i kukova. Takođe su popunjavali upitnike o životnim navikama, istoriji kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa i socioekonomskim faktorima poput obrazovanja.

Osobama je utvrđeno da imaju metabolički sindrom ako imaju tri ili više karakteristika:

1. obim struka veći od 102 centimetra za muškarce i 88 centimetara za žene,

2. holesterol viši od 6,1 mmol/l,

3. pritisak viši od 130 sa 85 mmHG i

4. više od 5,6 mmol/l šećera u krvi nakon buđenja.

Učesnici su podeljeni po godinama, polu i datumu ispitivanja sa po dvoje osoba bez metaboličkog sindroma koji su služili za kontrolu. Podaci o kardiovaskularnim događajima poput infarkta ili šloga su prikupljani, a istraživači su analizirali veze između metaboličkog sindroma i događaja koji nisu smrtonosni, ali ukazuju na problem.

Ukupno je 5.084 ljudi (15%) ispunjavalo kriterijume za metabolički sindrom dok je kontrolna grupa imala 10.168 pojedinaca bez metaboličkog sindroma. Oko 47 odsto ispitanika bile su žene. Nakon ispitivanja tokom 27 godina, preminulo je 1.317 (26%) osoba sa metaboličkim sindromom u poređenju sa 1.904 (19%), što znači da je šansa da će osobe sa metaboličkim sindromom umreti ranije od zdravih osoba 30 odsto.

Infarkt i šlog koji nisu smrtonosni dogodili su se kod 1.645 (32%) osoba sa metaboličkim sindromom i kod 2.321 (22%) osobe bez metaboličkog sindroma. To pokazuje da je grupa sa metaboličkim sindromom u 35 odsto većem riziku od šloga ili infarkta. U proseku, prvi moždani ili srčani udar koji nije bio fatalan događao se 16,8 godina nakon prvog ispitivanja u grupi sa metaboličkim sindromom i za 19,1 godinu kod grupe bez njega. To je razlika od 2,3 godine, navodi se u studiji.

- Dok metabolički sindrom predstavlja zbir faktora rizika, nivo svake od tih komponenti ne mora da bude drastično podignut. U stvari, većina ljudi živi mnogo godina sa blago povišenim nivoima pre nego što se pojave ozbiljni simptomi koji su znak da je potrebna pomoć doktora. U našoj studiji, osobe sa metaboličkim sindromom umirale su 2,3 godine pre osoba bez njega. Najrizičniji simptom je krvni pritisak, posebno kod žena u četrdesetim i on se mora držati pod kontrolom – rekla je dr Lonberg, a preneo ESCardio.

Ona je dodala da sve ovo ukazuje na važnost rane detekcije faktora rizika kroz razne medicinske programe.

- Čak i ako se osećate dobro, svake godine proveravajte krvni pritisak, izbegavajte pušenje, merite obim struka i budite fizički aktivni svakog dana – navela je dr Lonberg.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)