Receptor za sladak ukus utiče na metaboličku kontrolu glukoze kod ljudi

Receptor za sladak ukus, izražen u papilama na jeziku, prenosi slatkoću iz usta kad je aktiviran. Nedavno je objavljena studija o tome kako bi receptor za sladak ukus mogao biti prva tačka u metaboličkom nadzoru šećera. Ovaj receptor je takođe izražen u nekim intestinalnim ćelijama, gde može doprineti apsorpciji i asimilaciji glukoze, piše MedicalXpress.

Istraživači su otkrili da stimulacija i inhibicija TAS1R2-TAS1R3 pomaže u regulaciji metabolizma glukoze kod ljudi i da možda ima implikacije po kontrolisanje metaboličkih poremećaja kao što je dijabetes. Glukoza je primarni tip šećera prisutnog u ljudskoj krvi, što je čini ključnim izvorom energije za ćelije.

Preporučujemo

TAS1R2-TAS1R3 agonist (sukraloza, zaslađivač bez kalorija) ili antagonist (laktizol, koji inhibira sladak ukus) pomešan sa glukoznim obrokom značajno menja toleranciju na glukozu. Agonist se veže za receptor i stimuliše ćeliju, dok se antagonist veže za receptor i sprečava stimulaciju. Ovaj rad potvrđuje da receptori za ukus pomažu u regulaciji metabolizma i obradi nutrimenata.

Kad telo oseti glukozu, ubrzava apsorpciju radi dostavljanja glukoze do tkiva kojima bi mogla biti potrebna i možda takođe radi sprečavanja da prodre previše daleko u crevo, što bi moglo biti loše po održavanje zdravog crevnog mikrobioma.

Isti receptor za ukus je u ustima, gastrointestinalnom traktu, pankreasu, jetri, ćelijama masti – bitnim metaboličkim regulatorima. Naučnici sugerišu da stepen aktivacije receptora ima značajan uticaj na nivoe glukoze i insulina u plazmi i trenutak njihovog dejstva.

Sadašnje prehrambene navike – preterana konzumacija hrane i pića bogatih saharozom i jakim zaslađivačima – mogu dovesti do hiperstimulacije TAS1R2-TAS1R3, doprinoseći nepravilnom regulisanju glukoze u krvi, što može dovesti do metaboličkog sindroma – grupe faktora rizika koji uključuju povišenu uzajamnu osetljivost glukoze i insulina u plazmi (zajedno sa gojaznošću, hipertenzijom i povišenim nivoima masti), povećavajući rizik od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa.

Studija je pokazala da receptor za sladak ukus TAS1R2-TAS1R3 pomaže u regulisanju glukoze na različite načine, zavisno od slatkoće hrane ili pića.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)