Masovna žrtvovanja ljudi zbog El Ninja: Kakva je veza nasilja i klime u vreme drevnih civilizacija

El Ninjo ove godine izaziva temperature bez presedana, ali ovaj vremenski fenomen i u prošlosti je umeo da dovodi do ekstremnih vremenskih nepogoda u delovima oko Tihog okeana poput doline Lambajehe. Odgovor na ekstremno vreme u nekim kulturama bilo je masovno žrtvovanje ljudi.

Zbog toga su naučnici rešili da provere da li je ovaj odgovor na vremenske nepogode dovodio do opšteg porasta nasilja zbog manjka resursa, saopštio je naučni izdavač Frontiers.

Preporučujemo

Međutim, ispitivanjem dokaza o nasilnim smrtima tokom hiljada godina i njihovim upoređivanjem sa paleoklimatskim modeliranjem, otkrili su da je svakodnevno nasilje bilo izuzetno retko. Naučnici navode da ovo pokazuje da nasilna društva nisu neizbežan ishod klimatskih promena.

Masovna žrtvovanja duž pustinjske obale severnog Perua dovođena su u vezu sa katastrofalnim poplavama koje je izazivao El Ninjo, što je navelo istraživače na pitanje da li su takva žrtvovanja bila deo porasta nasilja podstaknutog nestašicom resursa. Ipak, novo istraživanje doline Lambajehe ukazuje na to da je nasilje bilo izuzetno retko, čak i tokom perioda ekoloških previranja.

- Glavna stvar koja nam je privukla pažnju jeste to koliko smo malo slučajeva međuljudskog nasilja primetili izvan konteksta rituala. Ovo zaista naglašava da rasprostranjeno nasilje nije unapred predodređen odgovor na klimatske promene. Kao društvo, imamo i priliku i dužnost da izaberemo kako ćemo odgovoriti na sopstvenu klimatsku krizu - rekao je dr Tomas Snajder (Dr Thomas Snyder) sa Univerziteta u Njujorku, koautor članka objavljenog u Frontiers in Environmental Archaeology.

- U Lambajeheu postoji 6.000 godina kreativnog prilagođavanja El Ninju i dugoročnijim klimatskim promenama, a široko rasprostranjeno nasilje nije bilo jedno od njih. Nasilje i društveni raspad nikada nisu neminovni ishodi - rekao je koautor dr Hagen Klaus (Dr Haagen Klaus) sa Univerziteta Džordž Mejson.

Istraživači su ispitali zbirku skeletnih ostataka u okviru Projekta bioistorije doline Lambajehe (Lambayeque Valley Biohistory Project), koja obuhvata 30 lokaliteta i više od 3.000 godina istorije ove doline. Za 1.633 individue postojali su relativno jasni podaci o vremenu smrti, što je naučnicima omogućilo da njihove živote stave u kontekst paleoklimatskog modeliranja. Istraživači su pratili učestalost kranijalnih trauma (obično izazvanih nasiljem) i postkranijalnih trauma (najčešće posledica nesrećnih slučajeva) tokom vremena, upoređujući ih sa tadašnjim promenama u količini padavina i dostupnosti vode.

- Dolina Lambajehe bila je dom čitavog niza kreativnih, inovativnih i otpornih kultura. Drevni stanovnici Lambajehea verovatno su se umnogome razlikovali od nas. S druge strane, arheološki dokazi pokazuju da su u mnogim aspektima bili naše ogledalo - po načinu na koji su vodili svakodnevni život, ostvarivali interakciju sa svetom, upravljali ekonomijom i suočavali se sa ekološkim krizama (kojima su ponekad i sami doprinosili) - rekao je Klaus.

Dolina je u uobičajenim okolnostima imala vrlo malo padavina, ali je imala reke i more prepuno života. Pojava El Ninja uništavala je riblji fond i plavila dolinu bujičnim kišama, gurajući lokalne sisteme proizvodnje hrane u krizu.

- Čini se da su vođe kultura Moče i Sikan delimično održavale vlast na osnovu svojih tvrdnji da su posrednici sa svetom prirode. Masovna ljudska žrtvovanja neposredno pre kolapsa političkih sistema Moče i Sikana deluju kao pokušaji da se prirodne sile vrate u ravnotežu prinošenjem najdragocenijih života natprirodnom. Upravo se tu nalaze najobimniji dokazi o nasilju u Lambajeheu - objasnio je Klaus.

- Ako su ova velika ritualna žrtvovanja ukazivala na neku dublju krizu, pretpostavili smo da su se ti događaji možda prenosili i na svakodnevno iskustvo sveta običnih ljudi - dodao je Snajder.

Ipak, iznenađujuće je to što je samo na 25 individua (1,6% uzorka) bilo dokaza o pretrpljenom nasilju, a samo na 77 (5,1% uzorka) dokaza o povredama nastalim nesrećnim slučajem. Nije pronađena nikakva veza između nasilja ili nesrećnih slučajeva sa ekološkom nestabilnošću. Takođe, nije bilo povezanosti između pola individue i izloženosti nasilju.

Ovo se u velikoj meri razlikuje od drugih lokaliteta na Andima, gde su kranijalne traume znatno češće, naročito tokom perioda klimatskih previranja. Moguće je da je izlaz doline Lambajehe na more pomogao u ublažavanju nestašice resursa, ili da su specifični oblici društvene organizacije namenski suzbijali nasilje.

Ipak, Snajder i Klaus naglašavaju da su njihovi rezultati procene. Koristili su posredne pokazatelje za nesreće i nasilje, što bi moglo da prikrije pojedine oblike nasilja, jer ne ostavljaju sve rane tragove na kostima. Pored toga, ističu da njihovi nalazi odražavaju dugoročne trendove i da možda ne obuhvataju kratkotrajne incidente.

- Jedan od izazova na kraju se ispostavio kao pitanje vremenske rezolucije - objasnio je Snajder. - Sa ovako velikim arheološkim uzorkom jednostavno ne bi bilo izvodljivo sprovesti datiranje radioaktivnim ugljenikom svake jedinke. Zato mi zapravo posmatramo dugoročne korelacije ili njihovo odsustvo. U idealnim okolnostima voleo bih da datiram ceo uzorak, kako bismo videli da li se uočavaju neki trendovi koje smo možda propustili.

(Telegraf Nauka/Frontiers)