„Arheologiji preti apokalipsa“

Bitka za budućnost arheologije u Sjedinjenim Američkim Državama uskoro ulazi u presudnu fazu, piše portal Science. Očekuje se da Senat sledeće nedelje počne razmatranje zakonskog predloga koji bi mogao znatno da suzi propise koji od investitora zahtevaju sprovođenje arheoloških procena za projekte koje finansira ili odobrava savezna vlada.

Takve procene pre početka gradnje, koje obično obavljaju privatne kompanije za upravljanje kulturnim resursima (CRM), donose procenjenih 90% arheoloških podataka prikupljenih u SAD svake godine i omogućile su otkrivanje i očuvanje brojnih značajnih arheoloških nalazišta.

Preporučujemo

U međuvremenu, administracija predsednika Donalda Trampa privodi kraju sličan regulatorni predlog koji bi takođe postavio nova ograničenja na arheološke revizije i na mogućnost javnosti da upućuje primedbe na projekte koji bi mogli da oštete ili unište kulturna dobra.

Zagovornici obe inicijative tvrde da su promene neophodne kako bi se pojednostavili propisi koji nepotrebno odlažu ključne infrastrukturne projekte - od novih puteva i centara za podatke do projekata solarne energije i vetroparkova - i povećavaju troškove.

Te tvrdnje osporava koalicija od više od 1.000 organizacija - uključujući arheološka društva, plemenske zajednice starosedelačkih naroda i udruženja za zaštitu nasleđa - koja se bori protiv ovih predloga. Ona apeluje na Kongres i Belu kuću da dobro razmisle pre nego što odobre promene koje bi mogle da ugroze napore na proučavanju i zaštiti svega: od drevnih naselja do istorijskih zgrada i bojišta.

„Kada se arheološko nalazište uništi bez prethodnog istraživanja, deo američke priče nestaje zauvek“, upozorila je koalicija u nedavnom otvorenom pismu upućenom Kongresu.

U središtu ove bure nalazi se Odeljak 106 (Section 106) Zakona o očuvanju nacionalnog istorijskog nasleđa, donetog pre 60 godina. On uspostavlja proces procene kako bi razvojni projekti mogli uticati na kulturna dobra i omogućava javnosti - kao i saveznim, lokalnim i plemenskim vlastima - da se izjasne. Pre donošenja tog zakona, projekti iza kojih je stajala savezna vlada, poput auto-puteva, „prosto su probijali prolaz kroz zajednice... bez ikakvog nadzora ili učešća građana“, kaže arheološkinja Sara Lav (Sarah Love) sa Univerziteta u Džordžiji. U njenoj saveznoj državi, navodi ona, to je značilo da su mnoge afroameričke zajednice „izgubile ogroman deo svoje istorije zbog nedostatka odgovornosti na saveznom nivou“.

Od tada se, međutim, Odeljak 106 pokazao presudnim u spasavanju brojnih lokaliteta kulturnog nasleđa, uključujući Francusku četvrt u Nju Orleansu i kanjon Najn Majl u Juti, u kojem se nalazi jedna od najvećih koncentracija drevne umetnosti na stenama u SAD. On je takođe podstakao uspon industrije upravljanja kulturnim resursima (CRM), koja danas zapošljava hiljade arheologa i drugih stručnjaka koji učestvuju u sprovođenju više od 100.000 procena koliko Odeljak 106 nalaže svake godine.

Privredne komore i predstavnici industrije dugo se žale da Odeljak 106 nameće nepotrebna pravila koja usporavaju odobravanje projekata i mogu dovesti do skupih sudskih sporova. Nedavno su naišli na podršku dvostranačke grupe senatora. U septembru su ovi zakonodavci podneli predlog zakona koji bi, između ostalog, suzio vrste projekata koji podležu procenama prema Odeljku 106 i otežao protivnicima podnošenje tužbi.

- Ovaj zakon je potpuna katastrofa za očuvanje istorijskog nasleđa u Sjedinjenim Državama - kaže advokatica Marion Verkhajzer (Marion Werkheiser) iz kompanije Cultural Heritage Partners, firme koja pomaže u organizovanju koalicije 106Strong, koja se protivi zakonu i o kojem bi prvo glasanje moglo da se održi već 9. novembra. - Reč je o ogromnom preotimanju moći od strane savezne vlade, što bi bilo apokaliptično za industriju upravljanja kulturnim resursima.

Koalicija takođe budno prati sličan predlog Bele kuće o izmeni načina na koji agencije primenjuju Odeljak 106. Nacrt objavljen u julu suštinski bi obesmislio zakon, upozoravaju arheolozi, tako što bi suzio vrste lokaliteta koje zakon obuhvata, oslabio obavezu informisanja javnosti i dodelio investitorima i državnim agencijama znatno veća ovlašćenja

„Građani se lišavaju osnovnnih prava“, kaže Kris Dor (Chris Dore), predsednik Društva za američku arheologiju.

Zvaničnici Bele kuće trenutno razmatraju predlog novih pravila i mogli bi već ovog meseca da objave verziju za javnu raspravu, sa ciljem da propisi budu usvojeni početkom sledeće godine. U Kongresu je vremenski raspored znatno neizvesniji. Čak i ako Senat izglasa svoj predlog zakona o proceduri izdavanja dozvola, i dalje će biti neophodno odobrenje Predstavničkog doma. Međutim, ako Predstavnički dom ne preduzme mere do 3. januara 2027. godine, kada se završava mandat aktuelnog saziva Kongresa, predlagači bi morali da krenu ispočetka. U međuvremenu, Dor zaključuje: „Sedimo kao na iglama.“

(Telegraf Nauka/Science.org)