Ekstremne zime, suše, glad, epidemije... Istorijski izvori otkrivaju gorku istinu o Transilvaniji 17. veka

U Evropi je 17. vek bio period značajnih klimatskih i društvenih izazova, koji su obeležili Maunderov minimum, period Malog ledenog doba. Osim toga, ovaj period obeležili su niska solarna aktivnost, mnoge negativne termalne anomalije, duge i oštre zime, kišne godine, ekstremni vremenski fenomeni, glad, epidemije… Naučnici su, imajući sve to u vidu, odlučili da koristeći istorijske izvore rekonstruišu klimatsku varijabilnost u Kneževini Transilvaniji tokom 17. veka.

„Analiza je utvrdila visoku učestalost događaja povezanih sa neuobičajeno hladnim vremenom, pri čemu je 55 zima u ovom veku zabeleženo kao naročito oštro; njih 36 se dogodilo tokom Maunderovog minimuma. Ovaj interval je takođe odlikovao veliki broj epizoda sa prekomernim padavinama, posebno tokom zime, kao i izrazita neravnoteža između pojava povezanih sa prekomernom vlažnošću i onih povezanih sa sušom. Nestabilni klimatski uslovi izazvali su slabe žetve, glad i visoke cene, te pogodovali izbijanju teških epidemija (naročito kuge) i društvenih kriza“, naveli su autori u studiji objavljenoj u žurnalu PLOS Climate i dodali:

Preporučujemo

„Korelacija istorijskih izvora sa drugim posrednim podacima (proxy podacima) iz prirodnih arhiva potvrđuje izuzetne osobine ovog veka i dokazuje verodostojnost rekonstrukcije zasnovane na pisanim dokumentima (istorijskim izvorima). Ovi podaci takođe ukazuju na to da su prirodni faktori, poput solarne aktivnosti i opšte atmosferske cirkulacije, mogli prouzrokovati hladnije i vlažnije klimatske uslove u Transilvaniji 17. veka, naročito tokom zima u vreme Maunderovog minimuma.“

Tim koji je predvodio Ovidiju Rezvan Gačeu (Ovidiu Răzvan Gaceu) sa Univerziteta u Oradei u Rumuniji prikupio je 937 pisanih svedočanstava sa 68 lokaliteta u Transilvaniji, naveo je Phys.org. Tokom analize, podelili su informacije u nekoliko kategorija:

• izričite pomene vremenskih prilika;
• indirektne pokazatelje, uključujući kasno sazrevanje useva i zaleđene reke;
• posledice poput zabeleški o propalim usevima i naglim skokovima cena hrane.

Nakon toga, autori studije su morali da provere verodostojnost pisanih zapisa. Kada se u istorijskim izvorima spominju hladnoća ili loše vreme, istraživači ne mogu automatski pretpostaviti da je autor bio stoprocentno precizan ili objektivan. Na kraju krajeva, ljudi mogu da preuveličaju događaje ili da ih se pogrešno sećaju.

Da bi filtrirali potencijalno netačne informacije, dvoje istraživača je procenjivalo svaki zapis, zadržavajući isključivo one događaje koje je potvrdilo više nezavisnih izvora. Takođe su uporedili svoje nalaze sa fizičkim dokazima dobijenim iz pećinskog leda i godova drveća.

Rezultati su otkrili sumornu stvarnost. Zapisi su zabeležili 55 izuzetno oštrih zima tokom 17. veka, od kojih se 36 dogodilo između 1645. i 1700. godine.

„Osim doprinosa rekonstrukciji nekadašnje klimatske varijabilnosti, studije ove vrste pružaju i dragocene uvide u složen odnos između klime i društva. Istorijski izvori ne svedoče samo o pojavi klimatskih anomalija već i o načinu na koji su zajednice opažale, proživljavale i reagovale na pritiske iz životne sredine. Analiza ekstremnih događaja, poljoprivrednih kriza, poremećaja u saobraćaju, gladi ili demografskih gubitaka doprinosi širem razumevanju društvene ranjivosti i otpornosti pred klimatskom varijabilnošću. U tom kontekstu, istorijska klimatologija nudi važne perspektive za procenu dugoročnog prilagođavanja čovečanstva promenama u životnoj sredini, uključujući i paralele sa današnjim klimatskim izazovima“, naveli su autori u studiji.

Kneževina Transilvanija bio je naziv za vazalnu državu Osmanskog carstva (1570-1699), koja je Karlovačkim mirom, sklopljenim u Sremskim Karlovcima 1699, prešla pod upravu Habzburške monarhije, gde je bila krunska oblast do 1867.

(Telegraf Nauka/PLOS Climate/Phys.org)