Blago skriveno vekovima iz mora izvukli ribari, mislilo se da je iz rimskog doba: Analize šokirale naučnike

Arheološko blago – tovar sa 43 ratnička šlema – otkriveno je 1990. godine kraj obala Benikarla u Španiji, a pronašli su ga, i to slučajno, ribari. Otkako su ga izvukli mrežama sa dna mora, mislilo se da je reč o opremi iz vremena Rimskog carstva, ali nova istraživanja pokazala su da je reč o šlemovima iz potpuno drugog vremena.

Istraživanje je omogućilo ponovnu procenu jednog od najznačajnijih nalaza naoružanja otkrivenih u španskim vodama, sa nalazišta Pijedras de la Barbada, saopštio je Univerzitet u Alikanteu.

Preporučujemo

Studiju objavljenu u žurnalu Antiquity predvodio je Manuel Falicijardi, doktorand pod zajedničkim mentorstvom Univerziteta u Alikanteu i Univerziteta u Salernu. Naučni rezultati smeštaju proizvodnju ovog oružja između kraja 14. i početka 15. veka, čime se u potpunosti odbacuje teorija o rimskom poreklu koja je pratila ovaj nalaz još od njegovog izvlačenja.

Šlemovi su prvobitno pronađeni slučajno, kada su lokalni ribari mrežama zahvatili dva velika metalna bloka, spojena morskom korozijom. Unutra se nalazio izuzetan tovar gvozdenih šlemova. Iako ova 43 predmeta predstavljaju samo ostatak potencijalno mnogo veće pošiljke, ova količina čini ovaj nalaz najvećom zbirkom srednjovekovnih šlemova do danas otkrivenom u zapadnom Mediteranu.

Prema rečima Rajmona Graelsa, docenta na Univerzitetu u Alikanteu i koautora rada, značaj ovog blaga prevazilazi čistu arheološku radoznalost.

– Gledamo u direktan dokaz trgovine oružjem velikih razmera. Ovo otkriće otkriva mrežu razmene i komunikacije koja je bila daleko složenija nego što se ranije mislilo – napomenuo je on.

Istraživanje ukazuje na protok naoružanja između obale regiona Valensije i glavnih trgovačkih centara severne Italije, kao što je Đenova, koja je bila jedna od dominantnih trgovačkih sila tog doba. Prisustvo tako značajne pošiljke sugeriše da je transport vojne opreme bio integrisan u savršeno strukturisane trgovačke krugove koji su povezivali različite teritorije Mediterana.

Jedan od najinovativnijih aspekata projekta bila je primena analitičke metodologije razvijene na Univerzitetu u Alikanteu. Iako se ovaj sistem rutinski koristi u drugim arheološkim kontekstima, nikada ranije nije korišćen za ispitivanje srednjovekovnog oružja ovih karakteristika. Zahvaljujući ovom pristupu, u kombinaciji sa datiranjem radioaktivnim ugljenikom ostataka tekstila sačuvanih unutar nekoliko šlemova, tim je utvrdio veoma preciznu hronologiju.

Falicijardi se prisetio da je početna identifikacija predstavljala brojne izazove.

– Na početku je bilo teško smestiti ih u određenu eru jer su imali karakteristike koje su podsećale i na kasnorimske modele i na potencijalne srednjovekovne komade inspirisane klasičnom tradicijom – objasnio je on.

Iznenađenje je usledilo kada je naučna analiza potvrdila da tipologija ne odgovara nijednoj do sada katalogizovanoj kategoriji.

– Kada sam započeo istraživanje, bilo je neverovatno videti da praktično ne postoje poznate paralele – primetio je Falicijardi.

Potraga za referencama dovela ga je do nekih sličnih ikonografskih prikaza iz 14. veka u Engleskoj, mada bez tačnog podudaranja. Rezultati analize radioaktivnim ugljenikom konačno su potvrdili da se radilo o slabo dokumentovanom obliku šlema koji pripada fazi tehnološke tranzicije koja nije sačuvana.

Stručnjaci veruju da su svi komadi činili jednu pošiljku u trenutku kada su dospeli na morsko dno. Najverovatnija hipoteza je da je serija bila zapakovana i transportovana morem kada je došlo do incidenta tokom utovara ili istovara. Nalaz je pronađen na dubini od samo šest metara, odmah pored oblasti koja je korišćena kao pristanište.

Dr Graels je sugerisao da je deo tereta ostao zarobljen pod peskom i da u to vreme nije mogao biti izvučen. Ovaj nesrećni slučaj omogućio je da tovar ostane skriven vekovima.

Izuzetno očuvanje šlemova postignuto je kombinovanim delovanjem morskih naslaga i sedimenta. U nekim primercima ove naslage su zapečatile tkanine kojima je bila obložena unutrašnjost, stvarajući stabilno mikrookruženje koje je zaštitilo organske materijale koji bi inače istrulili. Upravo su se ovi fragmenti tekstila pokazali ključnim za rekonstrukciju istorije ovog nalaza.

Istraživači smeštaju potonuće u posebno turbulentan period za zapadno Sredozemlje. Širenje islamske piraterije duž obale Valensije sredinom 14. veka, uz rastuću militarizaciju obale, stvorilo je veliku potražnju za odbrambenom opremom. U tom kontekstu, tovar je možda bio namenjen lokalnim milicijama, trupama Kraljevine Valensije ili naoružanim jedinicama zaduženim za zaštitu morske granice.

(Telegraf Nauka/Universidad de Alicante)