Ovo je "VEGANSKI DRAKULA"!

Riba neobičnog izgleda, sa kružnim ustima prepunim oštrih zuba, na prvi pogled teško da deluje bezazleno. Ipak, australijska potočna paklara dobila je nadimak "veganski Drakula" upravo zato što se, za razliku od brojnih svojih srodnika, ne hrani krvlju i mesom drugih životinja.

Još veće iznenađenje za naučnike bilo je mesto na kojem su je pronašli.

Preporučujemo

Australijska potočna paklara (Mordacia praecox) pronađena je u Kvinslendu, daleko severnije od područja za koje se ranije smatralo da predstavlja njeno prirodno stanište. Jedan od ključnih nalaza dogodio se 2022. godine na ostrvu Kgari, nekada poznatom kao Frejzer, kada je ekolog sa Univerziteta Grifit Luk Karpenter-Bandu tokom istraživanja posledica velikih šumskih požara naišao na neobično stvorenje nalik jegulji sa sedam škržnih otvora.

Ispostavilo se da je reč o paklari pronađenoj oko 1.400 kilometara severno od njenog ranije dokumentovanog područja, kako piše Yahoo Science.

Otkriće je posebno značajno jer se dugo verovalo da ove životinje ne mogu da opstanu u toplijim vodama. Populacije su, međutim, pronađene u Kvinslendu, uključujući područja čak do Rokhemptona. To bi Kvinslend moglo da učini domom prve poznate tropske paklare na svetu.

Zašto je asocijacija na nju Drakula

Paklare su među najstarijim grupama kičmenjaka na planeti. Njihovi preci postojali su mnogo pre dinosaurusa, a njihov osnovni izgled tokom ogromnog dela evolucione istorije promenio se veoma malo.

Većina poznatih paklara ima životni ciklus koji uključuje parazitsku fazu - pričvršćuju se za druge ribe i hrane njihovim tkivom ili krvlju. Australijska potočna paklara je drugačija.

U larvenoj fazi provodi nekoliko godina zakopana na dnu potoka, gde filtrira mikroskopske alge i organsku materiju iz vode. Kada dostigne odraslu fazu, prestaje da se hrani i energiju usmerava na razmnožavanje.

Upravo zbog zastrašujućih zuba, ali odsustva parazitskog načina ishrane, istraživači su joj dali upečatljiv nadimak - "veganski Drakula".

Foto: Shutterstock/yamaoyaji

Možda postoje još dve nepoznate vrste

Priča bi mogla da postane još zanimljivija. Naučnici veruju da u Kvinslendu postoje čak tri različite vrste neparazitskih paklara.

Pored australijske potočne paklare, istraživači su pronašli još dva nešto manja oblika za koje veruju da predstavljaju vrste koje nauka još nije opisala. Ukoliko to bude potvrđeno, broj poznatih australijskih vrsta paklara porastao bi sa tri na pet.

Nova istraživanja trebalo bi da utvrde gde se tačno nalaze njihove populacije. Tim je za taj posao dobio više od 90.000 australijskih dolara od vlasti Kvinslenda.

Pitanje njihovog rasprostranjenja nije važno samo zbog zaštite vrste. Australijska potočna paklara smatra se ugroženom, a neke njene populacije toliko su izolovane da nestanak samo jednog staništa može imati ozbiljne posledice.

Drevna riba može pomoći i istraživanju čoveka

Paklare su zanimljive naučnicima i iz još jednog razloga.

Zbog svog veoma starog položaja na evolutivnom stablu kičmenjaka koriste se kao model-organizmi u genetičkim istraživanjima. Njihova biologija omogućava istraživačima da proučavaju svojevrsnu ranu verziju „uputstva“ prema kojem su građeni kičmenjaci.

Zbog toga bi proučavanje njihovog genoma i fiziologije moglo da pomogne u boljem razumevanju složenijih organizama, uključujući i čoveka.

Riba sa "vampirskim" zubima tako je od neobičnog stanovnika tropskog potoka postala mnogo više - potencijalni trag ka razumevanju stotina miliona godina evolucije kičmenjaka.

(Telegraf NAUKA/Yahoo)