Izraelski naučnici u šoku: Naši preci su znali za tajnu dimljenog mesa

Mnogo pre doba struje, frižidera i zamrzivača, meso se konzerviralo dimom. Nova naučna studija ukazuje da ova praksa seže skoro dva miliona godina unazad i da je možda čak i glavni razlog zašto su naši preci počeli da pale vatru.

Iako je stvaranje plamena neraskidivo povezano sa usponom ljudske civilizacije, u najranijim danima bilo je potrebno značajno vreme i trud da se vatra zapali i održi. Prednosti konzerviranja mesa možda su bile ključni razlog zašto su se to vreme i trud isplatili.

Istraživanje dva izraelska naučnika sa Univerziteta u Tel Avivu, koje prati njihova prethodne radove koji povezuju ljudsku evoluciju sa lovom na velike životinje i smanjenjem veličine tih životinja tokom vremena.

Za potrebe istraživanja analizirano je devet različitih istorijskih lokaliteta širom Južne Afrike, Kenije, Izraela, Etiopije i Španije. Istraživači su ispitali veličine životinjskih ostataka pronađenih na lokacijama i njihovu procenjenu starost, pri čemu se smatra da su neke od kostiju stare skoro dva miliona godina.

"Proces sakupljanja ogreva, paljenja vatre i njenog održavanja tokom vremena zahtevao je značajan napor, a za to im je bio potreban ubedljiv, energetski efikasan motiv", navodi paleoantropolog Miki Ben-Dor.

"Predložili smo novu hipotezu u vezi sa tim motivom."

Istraživači primećuju da gde god je pronađena vatra na ovim lokacijama, tu su bili i ostaci velikih životinja – ne samo biljaka i malog plena. Štaviše, izračunali su energetski dobitak od kuvanja i konzumiranja mesa ove krupne divljači odmah, u poređenju sa njegovim konzerviranjem.

Kombinovanje ovih faktora pruža jake dokaze da vatra nije paljene samo zbog grejanja ili da bi se velike životinje odmah skuvale, tvrde istraživači.

Energija potrebna za održavanje vatre nadmašila bi energiju iz jednog ili dva obroka kuvanog mesa.

Plamen ne samo da je mogao da dimi i osuši više mesa kako bi duže trajalo, već bi i odvratio druge strvinare željne da se gozbe hranom koju su rani ljudi ulovili – poput nilskog konja ili nosoroga.

"Za rane ljude, upotreba vatre nije bila podrazumevana, i na većini arheoloških nalazišta koja datiraju od pre više od 400.000 godina, nema dokaza o upotrebi vatre", kaže Ben-Dor. „Ipak, na nekoliko ranih nalazišta postoje jasni znaci da je vatra korišćena, ali bez spaljenih kostiju ili dokaza o pečenju mesa.“

"Razumemo da rani ljudi u to vreme – uglavnom Homo erektus – nisu redovno koristili vatru, već samo povremeno, na određenim mestima i u posebne svrhe."

Na primer, drevni slon je mogao da hrani nekoliko desetina ljudi do tri meseca, izračunali su istraživači. Te milione kalorija vredelo je sačuvati.

"U ovoj studiji predlažemo novo razumevanje faktora koji su motivisali rane ljude da počnu da koriste vatru", kaže arheolog Ran Barkai.

"Verovatno da je, kada je vatra proizvedena u ove svrhe, povremeno korišćena i za kuvanje – uz nulte marginalne energetske troškove."

(Telegraf.rs/RTS)