Modna policija je stvarno postojala, kontrolisala boje haljina i jakni, ali i od čega su napravljene

Dok modni magazini i društvene mreže danas utiču na to kako se ljudi oblače, u radnim modernim gradovima Evrope postojala je prava modna policija. Ona je imala i lokalne zakone koji su diktirali ljudima različitih grupa šta mogu, a šta ne mogu da oblače i to od zlatnih dugmića do boje svile, pokazuje istraživanje istoričarke umetnosti Ane Kristine Haui sa Koledža za umetnost i nauku Univerziteta Kornel.

- Mogla je da se nosi svila, ali samo u određenim bojama – crna, bela, žuta, zelena, tamo plava, crvena, ljubičasta i svetlo braon – rekla je Haui o zakonima o raskoši u Đenovi 16. veka.

Preporučujemo

- Mogla je da se nosi vuna u svim bojama u kojima je dolazila i svila, ali i u žuto-smeđoj, roze i boji porcelana. Mogao je da se nosi somot, ali ne sa bilo kakvom šarom. Neverovatno je misliti o tome šta je sve bilo zabranjeno jer je sve detaljno opisano – dodala je ona.

U novom istraživanju, Haui, koja je vanredna profesorka istorije umetnosti i vizuelnih studija Koledža za umetnost i nauku, naglašava kako su ovi zakoni u Đenovi osmišljeni da „kontrolišu kupovinu luksuzne odeće i zaustave društvene probleme koje može da izazove“. Žene su bile ograničene više od muškaraca iako je moda bila važan način izražavanja za žene, viđene kao „tihi pol“, navodi Haui.

U ranoj modernoj Đenovi, važnom centru trgovine, zakoni o raskoši bili su jedinstveni. Dok su u drugim gradovima razmatrane, klase, mesto rođenja i drugi kategorije, u Đenovi je postojala podela samo na muškarce i žene. Zbog toga je dobra za istraživanje načina na koji je društvo gledalo na idealne razlike između polova.

Haui je posebno proučavala objave o raskoši iz 1598. U više od 200 zapisa opisano je kako je koji građanin kršio zakone o raskoši.

U jednom zapisu navodi se da je ćerka plemića zaustavljena na Trgu Svetog Lorenca zbog nošenja jakne od dudove svile žute boje. Plemić je primećen na Trgu Pontičelo odeven u bogatu izvezenu mafiju i pantalone. Muškarci i žene su kažnjavani zbog nošenja zlatnog nakita, a većina njih bili su iz više klase.

- Grad je želeo da ograniči prikazivanje bogatstva, ali više kada je reč o ženama nego muškarcima – rekla je Haui.

U to vreme neke boje bilo je teško dobiti, pa su bile skuplje.

- Razmetljivost je smatrana grehom, apetitom za materijalnim dobrima. A smatrano je da su žene lakše padale u iskušenje luksuza zbog slabije građe – rekla je istoričarka umetnosti.

Pravila za muškarce bila su zapisana na jednoj stranici, dok su za žene zauzimala triput više.

- Postojala je kancelarija posvećenja regulisanju luksuza, a nju su činili plemići, koji su nekad imali sve ono što je zabranjeno – rekla je Haui.

(Telegraf Nauka/The College of Arts&Sciences)