Vreme čitanja: oko 2 min.
Ovu alatku svi imamo kod kuće, ona je donela revoluciju u rađanju mode
Vreme čitanja: oko 2 min.
Igle s ušima su nastale u paleolitu i pokazuju u kom trenutku u prošlosti odeća postaje značajna dekoracija
Ljudi su u početku odeću koristili samo da se zagreju. Međutim, vremenom je ona dobila i društveni značaj, a simbol te revolucije koja je dovela do rađanja mode jeste pojava igle s ušima u paleolitu, pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Sidneju.
- Igle s ušima su veoma važan razvoj u praistoriji jer one dokumentuju prelazak u kojem odeća nije više samo praktična, već ima i društvenu ulogu – rekao je dr Ijan Giligan, arheolog sa Univerziteta u Sidneju.
Od kamenog oruđa za pripremu životinjske kože za toplotnu izolaciju ljudi do koštanih šila i igli s ušima, alatke koju danas svi imamo kod kuće, došlo je do velike promene. Naučnici postavljaju pitanje zašto smo kao vrsta počeli da se oblačimo da impresioniramo druge i da izrazimo sebe, prenosi Phys.org.
- Zašto nosimo odeću? Pretpostavljamo da je do deo onoga što znači biti čovek, ali kada pogledate različite kulture shvatate da su ljudi postojali i savršeno funkcionisali i u društvima bez odeće. Ono što me intrigira je prelazak sa odeće koja je neophodna u pojedinim okruženjima do odeće koja je društveno neophodna u svim okruženjima – rekao je dr Giligan.
Najstariji poznati primer igle s ušima nastao je pre oko 40.000 godina u Sibiru, navodi se u studiji objavljenoj u Science Advances. Ove igle su jedan od najčuvenijih paleolitskih predmeta jer ih je značajno teže napraviti od klasičnih šila. Dok su šila pravljena od zaoštrenjih životinjskih kostiju, igle s ušima su bušene na tupom kraju da bi s njima moglo da se šije.
Postoje dokazi da su već šila korišćena za pravljene odeće koja je taman, ali da su igle s ušima bile neophodne za pravljenje kompleksnije, slojevite odeće, ali i za stavljane ukrasa poput perli na odeću, i to u vreme kada zbog ledenog doba nije bilo moguće pokazati dekoracije na telu.
Naučnici veruju da je do poslednjeg ledenog doba odeća korišćena samo povremeno i to da bi zagrejala, ali da pojava igli s ušima omogućila da se ukrasi stavljaju na odeću.
- Pojava ovih igli je značajna jer signalizira da odeća počinje da se koristi kao dekoracija. Igle s ušima su posebno korisne jer omogućavaju fino šivenje neophodno za dekorisanje odeće – rekao je dr Giligan.
(Telegraf Nauka / Phys.org)
Povezane vesti
Nove uvide o ishrani ljudi u kamenom dobu daju ljudski ostaci iz Maroka
Naučnici isprobavaju oruđa iz kamenog doba da bi razumeli kako su korišćena
Da li su praistorijske žene bile lovci isto kao i muškarci? Naučnice ruše teoriju o rodnoj podeli poslova
Jeli kuvane koze, jelene, konje, kornjače, nosoroge... Ognjišta neandertalaca otkrila dijetu iz praistorije
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
